ПОЉОПРИВРЕДА

ОВЕ ВОЋКЕ ЈЕ НАЈБОЉЕ У ЈЕСЕН ПОСАДИТИ, Зато ШТО ДОБРО УСПЕВА

Смоква

Свих старих народа суптропских крајева, од Авганистана прекоСредоземља не Канарских острва, свежи и Суви плод смокве био је извормногих благодати људског живљења. Бројне су и Врло Занимљиве Легенде омоци и снази надахнутој дрветом смокве. Као хранљиво и Лековито воће, смоква је била позната цак сам пред 4000 година у многим Месопотамији. У оријенталним земљама сматра се симболом плодности и размножавања.Смоквини Плодови, свежи или сушени, хранљиви Су ја Енергетски Врло вредни.Смоква обнавља организам након дузе болести и телу пружа Нови Елан снагу. Смоква садржи Важне витамина Б групе, витамина Ц и бета каротен. Одминерала садржи калцијум, Калијум, Магнезијум, Фосфор, гвожђе и Бакар.Количина магнезијума у сувим плодовима је три пута већа него у свежим. Затосу суве смокве важан извор Овог минерала неопходног за мишиће,крвне судове и нервне Ћелије. Размак садње Између биљака је 2 м.

ДУД

ДУД-Зреле, Врло слатке и ароматичне, Беле или тамнољубичасте дудиње једусе свеже, прерађене или осушене. Осушене дудиње Могу да замене сецер јаЗбог тога их мељу и додају тесту при изради слаткиша. Од дудиња израђујусокове, компоте, слатка, Желе, сирупе и др.Ракија од дудиња - Лалошка Љута,вековима је једно од обележја ЕТНО Војвођанске Равнице.

Мушмуле

Јапанска мушмула

Јапанска мушмула-је зимзелена воћка пореклом из Кине и Јапана. Сродник јој је јабука. Уврштена је у суптропсковоће, али без проблема подноси температуру ваздуха и до -10 ° Ц. Уз то доброподноси сушу, а нешто слабије јаки вјетар.Нарасте 50-10 му висину, најчешће 3-4 м. Листови су наизменични, једноставни. Дуги су 10-25 цм и тамнозеленебоје. Цветање започиње у октомбру, а завршава у децембру, у периоду кадаје већина воћака у фази мировања и без лишћа. Цветови се формирају упирамидалним гроздовима (метлицама) на врху једногодишњих избоја. Беле субоје, а прецник им је 2 цм. Имају пет латица. Имају пријатан, сладак мирис којисе може осетити са велике даљине. Плодови су зрели у касну зиму или рано пролеће. Велики су 3-5 цм. Плодови су овалног, заобљеног или крушколиког облика. Боја им је жута, наранџаста, или ређе црвенкаста. Најслађи су кад су мекани и жути. 30% плода садржи семенка.Плодови јој се користе у припреми желеа, мармеладе, сирупа, ликера, итд Такође се често користе иу припреми воћних салата. Млади плодови се користе за прављење пита. Сируп јапанске мушмуле се у традиционалној кинеској медицини користи за ублажавање кашља. У Јапану се једе свежа или некад конзервирана, јер јој плод зна бити пресладак.

Домаћа мушмула

Врло крупан плод, округластог облика. У време јестиве зрелости укус јеслатко-накисео,. Веома је отпорна врста и може се гајити без хемијске заштите.

ГРOЖЂЕ

МИШЕЛ ПАЛИЈЕР

ЛАКА за узгајање, веома лепа

МАТИЛДА

ЛАКА за узгајање, веома лепа

ЉАНА

Ново створена молдавска стона сорта раног сазревања (почетак септембра),средње родности. Отпорна је на пероноспору, оидиум и сиву трулеж грожђа.Има средње крупне, растресите гроздове, крупне, издужене, бело-жуте бобице финог укуса. Такође може дуго да се чува на чокоту без промене квалитета грожђа.

ВИКТОРИЈА

ЛАКА за узгајање, веома лепа

СТРАШЕНСКИ

Молдовска сорта велике бујности и родности Велике. Интересантна је Због Врло крупних, атрактивних гроздова и крупних црних Веома Бобица. Погодна је за чардаклије сам перголе. Сазрева рано (почетак септембра). Опорна је напероноспору, осетљива на пепелницу, сиву плесан и ниске температуре.

МАЂАРСКИ ХИБРИД

ЛАКА за узгајање, веома лепа

АФУС АЛИ ВЕЛИКА

ЛАКА за узгајање, веома лепа

МУСКАТ де Ст. Валиер

Један од најпознатијих хибрида стоног типа створен у Француској. Има Средњекрупне, растресите гроздове, бобице Жуте овалне Средње величине, мускатногукуса. На Фрушкој гори сазрева Средином септембра. Велике је родности, али бобице неравномерно сазревају, зреле лако отпадају. Отпорна је напероноспору, Средње отпорна на оидиум сам плесан.

МОЛДОВА

Веома успешна молдавска селекција. Ово је врло бујна сорта велике и редовнеродности. Отпорна је на најважније гљивичне болести. Има крупне гроздове икрупне, издужене, тамно-плаве бобице, дебелу покожицу базе антоцијана и неутралан укус. Грожђе се добро транспортује и дуго чува. Веома је погодна заразвијеније узгојне облике типа пергола или чардаклија. Може да се гаји безхемијске заштите против пероноспоре, оидиума и сиве плесни грожђа, или снеколико третирања у влажним годинама.

ЛАСТА

Прва Југословенска Стона сорта отпорна на пламењачу. Створена је у Сремским Карловцима, призната 1991. године. Сазрева приближно у истовреме кад и Мускат Хамбург . Добре је родности, отпорна , сам трулеж грожђа, али осетљива на оидиум. ГРОЗД јеСредње крупан, Лепе структуре, растресит, бобице су крупне, уједначене повеличини, издужене, бело-Жуте боје, хрскаве конзистенције. Укус је пријатан,благо мускатан. Зрело грожђе Може Да Се Цува на чокоту се првих мразевапри чему задржава свежину, леп је Украс на перголи или чардаклији.

ДУЊЕ И ДУЊЦИ

ШАМПИОН ДУЊА

Има крупне плодове просечне масе око 360г. Облик плода крушкаст, покожицалимун жуте боје. Месо умерене сочности слатконакисело И миришљаво.Сазрева y октомбру . Стабло је бујног раста. Осетљива је не смотавца плодова.Рађа редовно И обилно, опрашују је Лесковачка И Пазарџијска.

ВРАЊСКИ ДУЊАЦ

Плодови су врло крупни, од 500-1000г. крушколиког облика са израженим гукамапокожица маљава златножуте боје. Месо жуто киселкасто слатко, сундјерастослабијег квалитета од лесковачке. Сазрева у октомбру . Стабло бујно крупноглишћа, декоративно. Осетљива на штетне инсекте смотавца плодова а плод осетљив на убоје. Опрашивач јој је Лесковачка дуња.

ЛЕСКОВАЧКА ДУЊА

Плодови крупни од 300-500г. Јабучастог облика, округласти, глатке покожице,слабо изражених ребара, без маља. Покожица плода светложута миришљава, месо бело, чврсто сочно, ароматично. Сазрева у октомбру .Стабло је средње бујно округласте круне. Осетљива је на штетне инсекте смотавца плодова, отпорна на мраз. Лесковачка дуња спада у ред најбољих сорти на свету. Добра је за индустријску прераду, од ње се прави воћни сируп . Касно цвета, рађа редовно. Опрашују је врањска дуња.

ОРАСИ

ОРАХ ТИСА

Вегетацију почиње средње рано, а завршава нешто касније. Ово је рацемознасорта (у цвасти има и до 20 женских цветова, али максимално замеће 7-8плодова), са великим генетским потицијалом родности, с великим генетскимпотенцијалом родности. Практично је отпорна према Гномониа Јунгландис. Рађа добро и редовно. Има крупне плодове (15 г), округластог облика. Љуска јетанка, а рандман језгре висок и поред тога што не испуњава љуску најбоље.Језгро није довољно светла што јој се може узети као недостатак. Цвета скоро хомогамно.

ОРАХ ЈУПИТЕР

Одликује се краћом вегетацијом. Дрво је средње родно и бујно. Вегетациони период је релативно кратак. Протандрична је. Рано пророди и добро рађа. Плод је лепог облика, средње крупан (око 12г). Језгро је мање светла што јој се узима као недостатак

ОРАХ КАСНИ РОДНИ

Одликује се кратком вегетацијом која почиње око 15 дана после шампиона, а 10 дана касније је завршава. Редовно избегава позне пролећне мразеве. Цветаскоро хомогамно. На Гномон лептостилиу је веома отпорна. Веома је роднаселекција мање бујности. Родни су јој и латерални пупољци који доносе великидео рода. Плодови су средње крупни (око 12г), мало купасти. Језгро је лепесветле боје. Рандман језгре је нешто нижи (око 46%), што је једина мана овеселекције.

ОРАХ СРЕМ, РАСНА И ШЕЈНОВО

Орах Срем-има вегетацију скоро идентичну са сортом Шејново, средње ранозапочиње вегетацију, а нешто касније је завршава. Практично је отпорна премаГномониа Јунгландис. Протоандрична је сорта. Дрво је средње бујно и врлородно. Плод је врло крупан (око 15г), лепог изгледа, светложут и квалитетан.Љуска је танка и врло глатка (рандман језгре је око 57%). Веома је родна иквалитетна сорта ораха. ОРАХ Шејново-jе најбоља и најраспрострањенијабугарска сорта. Вегетацију почиње неколико дана пре шампиона, а завршава десетак дана касније. Дрво је средње бујно и родно, ако се обезбеде добри опрашивачи јер је ово изразито протандрична сорта. На Гномон лептостилиу јеотпорна. Има средње крупан плод (око 12г), лепог облика. Љуска је танка и добро испуњена језгром, које није довољно светло што је једна од мана ове сорте. ОРАХ Расна-се одликује краћом вегетацијом. Вегетацију почиње 2-3 дана после шампиона, а завршава око 7 дана касније. На Гномон лептостилиује веома отпорна. Веома родна селекција мање бујности. Почиње рађати још урасаднику. Цвета скоро хомогамно. Има крупне плодове (око 14г), малокупасте. Рандман језгре је 52%. Препоручује се за масовно гајење у континенталним климатским условима као пратећа сорта шампиону. За обе сорте одличан опрашивач је Јупитер.

ОРАХ ШАМПИОН

Плод је леп, крупан просечне масе око 14 грама. Љуска добро затвара лепу исветлу језгру. Рандман језгре је око 58%. (Рандман је процентуално САДРЖАЈЈЕЗГРЕ У ЉУСЦИ ПЛОДА) Дрво је бујно кратке вегетације која поциње 2-3 дана после Сејн, односно од 20-25.априла а завршава се 10-ак дана пре Шејна.На сиву пегавост и остале болести ораха је доста отпорна. Протандичан је, опрашују га Јупитер, Расна, Гајзенхајм 139 због кратког вегетационог периодамозе се гајити у хладнијим областима.

ЛЕШНИЦИ

ИСТАРСКИ ОКРУГЛИ

изврсно прилагођен климатским условима у нашем поднебљу. Цвета од краја јануара до почетка марта . (Обично код првог зимског загревања).Најбољи за израду крема, а пржени као грицкалица, додатак у чоколади и за мешање у разне врсте колача

ХАЛСКИ ЏИН

Ово дрво лешника може да буде високо и до 6 ми отпорно је на зимскетемпературе. Има овалне листове од 10 до 12 центиметара дужине и 7-8 цмширине.
Плодови су од 2 до 4 заједно у грозду. Има пуно реса, а плод конусно округао - уоснови цетвртаст, дужине од 2 до 2.5 цм и ширине 02:25 цм. Маса плода износи 3.5 грама у просеку.
Омотац је Светлосмеди и са тамнијим прстеновима. Језгро је укусно и потпуноиспуњава љуску. Сазрева поцетком септембра. Прилагоден је континенталној клими, те је зато познат као сорта са веома добром родношћу и сматра сенајбољом сортом за масовну производњу. Веома је цењена сорта у Немацкој

Истарски дуги

Сорта постала одабирањем из природне популације лешника са подручја Истре.Сазрева средње рано, у првој половини септембра. Жбун је средње Бујан , самобесплодна. Добро је опрашује: Римски,Халски Дзин и Лудолф. Релативно је отпорна Према мразевима. Плод Је крупан докрупан Средње (2,8 гр), издуженог облика. Омотач (капсула) Дужи је од плода, плод испада Из Њега И није погодан механизовану бербу . Рандман језгра је око 43%. Ситно је око 1,2 гр жуцкасто бело, ароматицно укусна. Пржењем се Веома лако одваја од покожице. Користи се за стону употребу иу кондиторској индустрији.Припада Привредно значајним сортама

РОЈАЛ

Плод Је Веома крупан, масе 4,2 г ОКО. Округласт, има омотач Дужи од плода. Љуска је Средње дебљине, прекривена тамним пругама. Рандман језгре 43,5%. Веома бујно стабло је, Средње раног цветања. Протандичан је. У рачвици Мозе Бити 2-3 плодаЗаједно. Опрашују ГА Аполда, Косфорд сам Болвијера. Цењена Због крупноће као Стона сорта.

РИМСКИ

Плод крупан, масе ОКО 3,1 грама. Округласт, ребраст, незнатно издужен. Омотач јеса врхом Раван плода, Плодови Зрели Лако испадају из Њега, Љуска је Дебела,Тешко се ломи. Рандман језгре 42%. Врло је жбун Бујан, усправног раста. Даје мало изданака. Појединих година прероди, да би наредне године подбацио у роду (или наизменично Алтернативно Радјање). Цвета рано женским цветом, још у децембру(протагинична). Даје до Три плода полукружно рачвици и самостерилна је (Треба јој опрашивач ).

ЈАГОДЕ

СЕЛВА

Ово је стара сорта калифорниска Која се убраја у групу месецарки Јер дозрева током цитаве вегетације. Живић је доста Бујан, с осредњим листовима. Плодови суиздужени Средње Велики Мало сам правилни.Врх плода је светлији и јако тврд. Месоплода је јако тврдо сам добро подноси превоз. Принос је велик.

ЕЛСАНТА

У производњи је од 1982 године. Селекционсана је у Институту за Хортикултуру,Вагенинген, Холандија. Сорта се одликује бујним растом. Листови су светлозеленебоје и јако велики. Цвет је Велик сам формира се испод листова. Плодови су велики,правилног облика купасто округли. Врх плода је зеленкаст До светло црвен и тврд.Цашицни листици ЛЕЗЕ на плоду. Дуге Су Петељке И лагано себи кидају приориберби. Месо плода је тврдо сам соцно, слатко киселог окуса (Врло укусна сорта).Сорта се показала као једна од најбољих у вертикалном узгоју јагоде у пластеницима.Отпорност на ботритис сам пепелницу Добра је, али је осјетљива на вертицилиум самфитофтору.

Мармолада

Биљка је компактна, Средње густоце сам вигора, усправног раста. Лисце је тамнозелено и никад хлоротицно. Цвета обилно Дуго сам, са уздигнутим цветовима. Врлосорта високе родности, најпродуктивнија Тренутно на тржишту. Мармолада јеотпорна на ниске температуре осјетљива на пепелницу Средње, Круна Цвета Нештоје осетљива на Ботритис. Цвет је уздигнут изнад лисца, велик, богат поленом. Време цветања је средње рано. Плод Је Средње велик и конусан а понекад и благонеправилним првим плодовима. Врх плода је шиљаст, ау средини је помалоспљоштен. Цашица Средње Велицине је, и не одвајају се лако од плода. Црвеномесо плода интезивно, чврсто, Средње слаткоце и киселине, ароматицно.Унутрашња шупљина је мала. Плодови Одлицно подносе манипулацију и транспорт.Време сазревања је три дана након Елсанте односно од 23. до 27. Маја. Општаоцена: Сорта погодна за континентална подручја Добро подноси ниске температуре.Врло продуктивна сорта, с великим сам уједнаценим плодовима. Показала сепогодном за разлиците Врло услове гајења, УЗ Могућност добијања Друге бербе улето. Саднице типа + и "Ваитинг кревет" дају Одличне резултате у производњи комбисезона (Јесења производња у пластеницима, гајење Јагода у супстрату.) Највецамана Сорте су понекад деформисани Плодови сам осјетљивост на Антракнозу.

МАЈА

Нова сорта пореклом из Италије. Живић је слабе бујности. Цветови су испод лисца накратким петељкама. Плодови су крупни доста издужени без деформација. Боја јесветлоцрвена. Месо плода је чврсто осредњег укуса. Отпорност на трулеж ипепелницу је задовољавајуца.

МАДЕЛЕИНЕ

Биљка је Врло снажног вигора, одлицно подноси сиромашна сам терет Земљишта.Раст је полуусправан, Средње густоце. Лисце је Интензивно зелене боје и ВрлоВелико. Цвет је уздигнут над лишцем, средње велик, богат поленом. Време цветањаје средње рано. Плод Је Врло крупан И уједнацен и правилан и издужено конусан,привлацног изгледа Врло. Површина плода је интезивно црвена Врло сјајна, орашцициСу благо утиснути, или у равни површине. Месо плода је Јарко црвено Врло чврстосам, цак сам код потпуне зрелости плода, одлицних органолептицких својстава.Време сазревања је Врло рано, Шест дана пре Елсанте. Општа оцена: Врло бујнасорта, прикладна за гајење и на исцрпљеним, сиромашним земљиштима. Због тога се на теренима нормалне плодности препоручује прије садње обавити само стајскодубрење, фертиригација се ограницава на пролеце, малим дозама. Добри резултатипостигнути су и фриго и зеленим садницама. Врло Занимљива За Тржиште Због изврсног укуса и изгледа.

Миранда

То је јако Рана сорта. Цвата Средње рано (касније од Аддиа) иако дозревају у истовреме. Живић је доста Бујан усправног раста. Лисце је Средње Велицине ИнтензивноЦрвене боје. Цветови на дугим петељкама Су И усправни измеду листова. Плод ЈеОсредње величине и облика купастоокруглог. Цашицни листици одвајају се од плодаТешко. Боја плода је наранцасто Црвена сам изразито сјајна. Месо плода је Осредњетврдо, слатко киселог укуса.

Аддие

Живић је умерене бујности. Зелени листови су Интензивно, Средње Велицине, саизраженим оштрим зубовима. Цвет Је Средњем велик с великим цашицнимлистицима. Плод Је Велик и правилног облика срцастог, мало издужен. Цврстоцаплода је Осредња, неког боја Интензивно чека још с израженим сјајем. Петељкаплода Врло је танка. Укус је Врло добар (слатко киселкаст). Цветање и сазревање јеВрло рано. Принос је осредњи до Велик. Средње је отпорности на вецину болести знацајнијих јагодa.

Купина

КОЈИ ЈЕ ТРНОВИТИ ГРМ расте од 1 до 2м.ГРАНЕ СУ ЈОЈ ДВОГОДИСЊЕГ века,Дуге СУ, ТАНКЕ и САВИЈЕНЕ И БОДЉИКАВЕ.Цветају Измедју И Маја јула и августасазревају ОД везе октомбра.

Трешње

Бурлат

Француска сорта, сазрева крајем трешње друге недеље зрења трешње. Средње раног цветања, добро подноси транспорт. Плод је снажан, тамноцрвене боје, средњевеличине или велики, веома сладак и сочан, са чврстим меснатим делом. Као ранатрешња у време зрења није подложан нападу трешњине муве. Сорта је делимичносамоплодана и опрашује се такође са другим раним сортама трешања. Добриопрашивачи су Ван, Стела, Лионска рана и Сувенир. Може се узгајати на благокиселим земљиштима.

ВИГАРЕД

Вигред је сорта врло отпорна на уобичајене болести, а у поређењу с осталим сортаманије осетљива на мраз. Плодови су отпорни на пуцање и добро се складиште.Растнове сорте јест средње бујан, донекле раширен, гране лепо обрастају. Цвета средње касно и обилно, ау неповољним временским условима цветња касни. Цвет је велик, а такав је и лист. Има одличну родност, а дозоре у трећој трешњиној недељи. Плод је велик, срцолик, тежак 7-10 грама. Плод је следећих димензија: висина 24 мм, ширина 22 мм и деблина 26 мм. Кожица плода је жарко до тамно црвене боје, блиста се, а месо је чврсто и лепо се одваја од коштице, која је ситна. Плод има средње дугу петељку. Приликом вишегодишњег узастопног оцењивања плода, ова сорта добила је одличне оцене.

СТЕЛА

Самооплодна канадска сорта, средње раног цветања. Сазрева средином четврте недеље зрења трешње.

РАНА БИГИ

Произвео ју је селекционер П. Аргот у Француској. У производњу је пуштена 1. пут 1998. године. Врло је рана сорта, а препоручујемо се где постоје услови за врло рано сазревања. Ова врло рана сорта дозрева 2 до 5 дана пре, пре цењене врлоране сорте Бурлат и њена клона Бурлат Ц1, а то би било око 20. маја. Сорта развија веома бујна стабла са широким крошњама, с великом обрастајућом родномповршином. Осим велике бујности, рано улази у продуктивно доба и даје редовне ивисоке приносе. Цвета касно. Сорта се не може оплодити сопственим поленом, тјније самооплодна већ се оплођује поленом сорти Бурлат, Лапинш и Свеевт хеарт.Плод је велики, просечна маса плода износи од 9 до 10 грама. Облик је округластопљоснатог а кожица му је црвена. Месо је чврсто, црвене боје, слатког дослатко-киселкастог укуса. Плодови дозревају врло рано али не једнолично, па бербутреба спровести у три наврата. Иначе су плодови средње осјетљиви на пуцање кожице и меса, ако у време дозревања, односно бубрења ћелија учесталије падају кише.

ЕНРИКА

Сорту је узгајио истакнути италијански селекционар и стручњак за трешњу проф. др Г.Баргиони на Институту за воћарство у Верони. Сорта је пуштена у производњу 1997.године. Плодови јој дозревају измеду 16 и 20 дана после сорте Бурлат, што биодговарало приближно око 15. јуна, што зависи пре свега о климатским условимапроизводног подручја. Развија бујна стабла са средње широким крошњама. У род,улази врло рано, а роди обилно и редовно. Цвета средње рано. Сорта јесамооплодна, па се може оплодити сопственим поленом. Плод је средње велик,срцолик, тамноцрвене боје. Месо је доста чврсто, црвене боје, доброг слатко-киселкаста укуса. Петељка је средње дуга. Сорта је прикладна за машинску бербу,одн. трешење. Уколико у време зрења учестало падају кише тада пуца кожица на плоду.

REGINA

Нова сорта, пореклом из Немачке која је тржишно све заступљенија међу комерцијалним сортама тамно црвене трешње. Регина добро подноси зимске мразеве и толерантна је према хладнијим временским условима са већом количином падавина. Плод је крупан, снажан, веома доброг укуса, отпоран је на пуцање. Сорта касног времена цветања и сазревања. Самобесплодна је.

SUMMIT

Ово је сорта са веома привлачним плодовима. Плодови су веома крупни, срцастог облика, чврсти, хрскави, са сјајно црвеном бојом покожице. Одличан однос шећера и киселина чини плодове ове сорте веома укусним. Релативно добро подноси ниске температуре, што значи да током извесних година може доћи до проблема у погледуове особине који доводе до појачане појаве бактеријског сушења проузрокованог Псеудомонас сирингае. Умерено је осетљива на пуцање плодова. Самобесплоднасорта, средњег до касног времена цветања и средње до касног времена сазревања.

TRESNJA LAPINS

Толерантна је према пуцању плодова. Стабло добро подноси зимске мразеве, раноплодоноси и обилно рада. Сорта раног времена цветања. Плодови сазревају око две недеље после сорте Бинг. Има 17-19% шецера.Једна је од најлепших сорти трешњетамно црвене боје. Самооплодна. Плод је крупан, тамне бургундски црвене, скороцрне боје у пуној зрелости, слатког укуса, одличног квалитета, укуса и ароме.

TRESNJA BING

Је једна од најстаријих сорти које се још увек гаје. Плодови сорте су крупни. Месо јечврсто и хрскаво, слатко и сочно, веома лепе ароме. Иако има веома квалитетанплод ова сорта такође има слабости у погледу гајења. Ниске зимске температуремогу представљати проблем, као и осетљивост цветних пупољака на пролећнемразеве због раног времена цветања ове сорте. Плодови лако пуцају услед кише и ову сорту треба гајити у подручјима у којима нема кише 2 - 3 недеље пред бербу.Сорта раног времена зрења са временским распоном 60-75 дана између периодапуног цветања и бербе. Самобесплодна сорта. Добри опрашивачи су сорте Ван и Раиниер.

NEKTARINE

NEKTARINA STARK RED GOLD

Плод је крупан, округао, покожица сјајна прекривена лепим црвенилом. Месо је жуто,средње чврсто, сочно, слатконакисело и одваја се од коштице. Зри половином августа .Веома је родна. . У томслучају даје квалитетне плодове. Умерене је бујности добро подноси мраз, у кишном периоду за време зрења плодови пуцају.

NEKTARINA FANTAZIJA

Плод средње крупан до крупан, јајаст, покожица сјајна И већим делом прекривенајарко црвеном бојом. Месо Наранџасто жуто, чврсто сочно, слатко-накисело,ароматично сазрева половином августа, изразито бујна сорта, добре родности, нијевелики пробирач земљиста. Осетљива је на мразеве. Плодови јој добро подносе транспорт. Код нас се доста гаји.

MALINE

MALINA POLANA

НАЈБОЉА МАЛИНА КОЈА је жбунаста, НЕМА ОРЕЗИВАЊЕ.

CRNA MALINA JEWEL

Џуел малина стабилно и сигурно обезбеђује род укусних малина, плодови су округли,чврсти, дубоко обојени. Ова малина је широко адаптирана за сваку употребу, као свежа, конзервирана, замрзнута, десерт. За џемове, желе и друге посластице. Јако само размножавајућа сорта, отпорна на болести малине. Зри рано у Јулу.

ZUTA MALINA

Ова сорта даје врхунске укусне плодове са изузетним укусом. Фолголд су идеалне затржиште свеже малине. Берба почиње крајем Августа. Укусни плодови ове малиненајвише се употребљавају за џемове, могу за дуго чувење или да се конзумирајусвеже. Након садње даје плод друге године.

JESENJA MALINA HERITAGE

Веома добра, крупни плодови, светлоцрвене. Рађа два пута, у Јуну а затим поново у Септембру.

VISNJE

VISNJA MAJSKA

Плод средње крупноће округласто срцастог облика, покожица сјајна, интензивне рубин црвене боје. Месо получврсто, сочно, слатконакисело, ароматично, сок је црвенебоје. Сазрева почетком jуна месеца, стабло средње бујно до бујно. Отпорна наштеточине а добрим делом на биљне болести, цветови осетљиви на мраз. Рано пророди И добро И редовно рађа. Поред мајурке најранија сорта код нас,самоплодна је, добар је опрашивач за друге сорте приближног времена цветања.Плодови сазревају истовремено.

VISNJA SUMADINKA

Сорта која има нејкрупније плодове медју вишњама. Плод крупан до веома крупан,масе око6, 5г. затупаста срцасти, покожица црвене до тамно црвене боје, месополучврсто, сочно укусно сок обојен. Време зрења крај прве деkаде јула месеца.Стабло полупатуљасто широке крошње, погодно за бербу. Отпорна на мраз и сушу,није много осетљива на болести и стетоцине. Поциње да радја прве године присадњи И редовно рађа, има обилну родност. Самооплодна је, има лепо декоративно стабло. Погодна је за индустријску прераду И има малу коштицу.

VISNJA CACANSKI RUBIN

Плод средње крупан до крупан, округластог облика, танке сјајне покожице, тамноцрвене боје. Месо је накисело И помало трпко, сок је рубин црвене боје. Ако су кише узрењу плодови пуцају. Време зрења крај јуна почетак јула. Стабло је средњебујно,растресите круне, обавезно је орезивање. Отпорна на пролећне мразеве, леторастиИ пупољци отпорни на Монилију. Цвет је леп са великим круничним листићима. Иако јеова сорта самоплодна при оплођењу остане доста неоплођених цветова што јеособина сорте кереске од које потиче И. Може се гајити у хомогеном засаду.

VISNJA OBLACINSKA

Plod sitan, prosečne mase oko 2-2,5g. Pokožica sjajna intenzivne karmin crvene boje. Meso sočno, ukusno, slatkonakiselo, odlične arome. Ima dobro obojen sok pogodna za industrijsku preradu. Sazreva krajem VI početkom VII meseca.Stablo je slabo bujno niskog rasta I okrugle krune. Daje puno izdanaka. Otporna je na kasni prolećni mraz I sušu, osetljiva je na antraknozu. Oscilacije u stepenima oplodnje. Često ima visok procenat samooplodnje, čak do 80%. Može se gajti samostalno. Otežana je mehanizovana berba, ali je dobra za industrijsku preradu. Ima dosta biotipova ove sorte.

KAJSIJE

KECMETSKA RUZA

VEOMA LEPA ,moze da ima od 80-100grama

KAJSIJA CACANSKO ZLATO

Издвојена је клонске селекције из природне популације домаће кајсије 1952год. Плодје средње крупан, просечне масе 54г, висине 49мм, ширине 48мм и дебљине 45мм,овалног облика. Покожица је наранжаста жута са израженом допунском црвеномбојом са сунчане стране и расутим црвеним тачкицама. Мезокарп је златножуте боје,фине структуре, одличног укуса и пријатне ароме. сазрева крајем друге и почеткомтреће декаде јуна месеца.

KAJSIJA CACANSKA PLJOSNATA

Плод средње крупноће, пљоснатоелиптичног облика по чему је и добила назив.Покожица је оранж боје а са сунчане стране је преливена црвенилом. Месо је сочно,слатко-накисело, ароматично, висококвалитетно. Сазрева крајем јула. Стабло јесредње бујно. Релативно отпорна на пролећне мразеве. Рано пророди и обилно рађа.Плодови су јој лепи И квалитетни, месо је мало мање чврстине у односу на плодове чачанског злата.

KAJSIJA NOVOSADNA RODNA

Плод веома крупан (око 80г.), Скоро двоструко крупније од мађарске најбоље.Покожица је наранџаста, са сунчане стране румена. Месо наранџасто, сочно,слатконакисело, врло укусно, језгра слатка. Време зрења друга декада ВИИ месеца.Дрво је умерено бујно. Цвета касно чиме избегава познопролећне мразеве. Ранопророди и редовније рађа од осталих сорти. Калемити је преко посредника (подлогаџанарика + посредник шљива + племка кајсије) у циљу избегавања сушења стабла(апоплексија). Пошто има слатку језгру погодна је за производњу ракије, јер не требаодвајати коштице. Препоручује се најбољи посредник стенли.

KAJSIJA KRUPNA RANA (MADJARSKA)

Плод је веома крупан, издужено јајаст са дубоком уздужном браздом, масе око100-140г. поткожица сламастожута, са сунчане стране златножута и ишарана црвенимпегама. Месо светложуто, сочно, слаткокисело одличног укуса. Време зрења друга половина јула и почетком јула. Стабло је умерене бујности. Добро подноси зимске мразеве а средње је осетљива на позно пролећне и сушу. Отпорна је на паразите.Ова прастара мађарска сорта се гаји у Француској и Немачкој а има је иу нашимвоћњацима. По квалитету једна од најбољих сорти кајсије у свету. Има велику родност па се препоручује за гајење и ширење.

SLJIVE

SLJIVA KRIMSKA ZUTA

ВЕОМА ЛЕПА

SLJIVA STENLI

Крупних до веома крупних плодова, јајолико спљоштеног облика, чврстог и средњасочног меса, слатког укуса. Боја је тамноплава, а сазрева почетком септембра.

SLJIVA CACANSKA RODNA

Плодови су средње крупни до крупни, јајоликог облика, чврсти и сочни, тамно плавебоје. Сочни су и ароматичног укуса. Одваја се од коштице. Зрели крајем августа.

SLJIVA CACANSKA LEPOTICA

Плод је крупан, јајаст, снажан и сочан. Боја је тамноплава. Веома је укусна,слатконакисело. Сазрева крајем јула и почетком августа. Цепач је.

JABUKE

JABUKA OVCIJI NOS

Плодови су ситни до средње дебели, дугуљасти, сужени према дну, ау пресекуизгледају као овчја глава, по чему је сорта и добила име. Кожица је жута, на сунчанојстрани црвена. Месо је бело, хрскаво, сочно, пријатног слатког укуса, благо кисело.Дозрева крајем септембра и почетком октомбра.

JABUKA AJDARED

Плодови средње крупноће, округли, веома сочни и чврсти; боја тамно црвена; укусблаго накисео; бере се крајем септембра, а једе до краја марта.

JABUKA KRIVOPECELJ

Плодови су дугуљасти, средње дебели до дебели. Већина плодова има брадавицу упетељкиној рупи која одмиче петељку у страну. Кожица је танка, светло жуте боје,већим ствари или покривена црвеном бојом и пругама. Месо је чврсто, сочно,освежавајућег слатко киселог укуса. Дозрева почетком октомбра.

JABUKA LEPOCVETKA

Плодови су дугуљасти, средње дебели до дебели. Већина плодова има брадавицу у петељкиној рупи која одмиче петељку у страну. Кожица је танка, светло жуте боје,већим ствари или покривена црвеном бојом и пругама. Месо је чврсто, сочно,освежавајућег слатко киселог укуса. Дозрева почетком октомбра.

BELI ZIMSKI KALVIL

Плодови су средње дебели до дебели, широко конични и несиметрични. Кожица је бледо зелене и жуте боје, а на сунчаној страни се јављају смеђкасте, односно наранџасто црвенкасте пеге. Месо је зеленкасто до бело, сочно и прхко, благо-киселкасто с укусном аромом. Дозрева средином октомбра.

JABUKA DAMASONSKI KOSMAC-LEDROVKA

ПЛОДОВИ СУ СРЕДЊЕ ДЕБЕЛИ, ДОНЕКЛЕ СПЉОСТЕНИ.СЛАТКЕ ИСОЦНЕ.ОТПОРНА НА БОЛЕСТИ И НЕ ПРСКА СЕ.

KRUSKE

VIJAMOVKA CRVENA

КОРИСТИ СЕ ЗА РАКИЈУ

VIJAMOVKA ZUTA

КОРИСТИ СЕ ЗА РАКИЈУ

KRUSKA VIJAMOVA

МНОГО ЈЕ ЛЕПА И СЛАТКО-КИСЕЛА И ОСВЕЗАВА.БЕРЕ СЕ ПОСЛЕДЊЕНЕДЕЉЕ АВГУСТА.ОТПОРНА НА БОЛЕСТИ И НЕ ПРСКА СЕ.

KRUSKA PAKAMS

ЈЕ соцне, слатке и крупна. БЕРЕ СЕ КРАЈЕМ СЕПТЕМБРА.

KRUSKA RANA MORTINIJEVA

СЛАТКО КИСЕЛОГ ЈЕ УКУСА.КРУПНЕ КРУСКЕ и отпорне на болести и не прска СЕ

KRUSKA KARASANKA

ВЕОМА ЛЕПА И СЛАТКА.БЕРЕ СЕ У ОКТОМБРУ.ОТПОРНА ЈЕ НА БОЛЕСТИ И НЕПРСКА СЕ .

KRUSKA KONFERANS

ЈЕ ЈЕДНА ОД НАЈБОЉИХ крушака, КРУПНЕ И СЛАТКЕ.ЗРИ СРЕДИНОМСЕПТЕМБРА.ОТПОРНА НА БОЛЕСТИ И НЕ ПРСКА СЕ.

KRUSKA KARAMANKA

Је најпознатији и најстарији домаци СОРТА.САЗРЕВА У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИАВГУСТА.ОТПОРНА НА БОЛЕСТИ И НЕ ПРСКА СЕ.

KRUSKA ABATE FETEL

КРУШКА абате фетел ЈЕ СТАРА ФРАНЦУСКА СОРТА.САЗРЕВА У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ СЕПТЕМБРА, А БЕРЕ СЕ ДВЕ НЕДЕЉЕ РАНИЈЕ, КАДА ПОЦНУ ДА БУДУ СЕМЕНКЕ ТАМНЕ.ВЕОМА КРУПНОГ ПЛОДА И ДО 300 ГРАМА.ОТПОРНА НА БОЛЕСТИ И НЕ ПРСКА СЕ.

KRUSKA BOSKOVA BOCICA

Плод је веома крупан, елгантног и лепог флашастог облика, те отуда и потиче називове сорте. Цео плод прекривен је скрамом боје рђе. Топла браон боја коже кријесочно, слатко, хрскаво и укусно месо плода. Управо због изузетне форме и текстуре,која се не мења ни приликом кувања и печења, боскова бочица идаелна је за прављање различитих куваних посластица. Одлична је стона сорта, јер рађа обилно и редовно, отпорна је на суше и мразеве.

Vodenjak(jeribasma)

stara sorta

KRUSKA JULSKA LEPOTICA

МНОГО ЈЕ ЛЕПА И СЛАТКА.БЕРЕ СЕ ЈУЛУ.ОТПОРНА НА БОЛЕСТИ И НЕ ПРСКАСЕ.

СИБИРСКА БОРОВНИЦА (АРОНИЈА) MELANOCARPA

МНОГО СУ ЛЕПЕ, СЛАТКЕ И КРУПНЕ, У ЈЕДНОМ ЖБУЊЕ РАСТУ ПО 5 КИЛОГРАМА.МНОГО ЈЕ ЗДРАВА СПРЕЧАВА РАК.НЕ ПРСКА СЕ И ОТПОРНА НА БОЛЕСТИ.

СИБИРСКИ КИВИ

Сибриски киви расте на континенталном подручју. Има сироку примену, одРуског приморја (острва поред пацифика) преко Јапанских острва до Манџуријеи даље до Кине. То је пењачица која се јавља у шумама где се обавија окостабала и може да нарасте до 8 метара па и више. Може да издржи и до-23-32Ци воли неутрално благо кисело земљисте.Последњих година почиње све чешћеда се примењује. Пошто у природи живи у шумама где има доста сенке иполусенку тако је и треба садити на заклоњеним станистима. Али ако хоћемокрупне и слатке плодове, дневно јој треба обезбедити пар сати сунчевих зрака.Тражи око 150 дана без мраза.Величина плодова зависи од врсте. Основнабоја овог кивија је зелена, таква му је боја иу природи али данас постојеваријетети који су црвене или браон боје.Занимљиво је за овај киви да је корајестива и без длачица је. Ацтинидиа аргута има доста витамина Ц

СИБИРСКИ ЛИМУН

Отпоран на -30 степени

Ensete glaucum,syn.Musa nepalensis(Snežna banana)

Среће се у јужној и јужној централној Кини (Лоцус цлассицус: провинција Јунан), наТибету, у северној Бурми, Непалу, северној Индији, Тајланду а има података да јевиђана иу Индонезији, Малезији, па чак и на Новој Гвинеји.расте на висинама око1000м у северним деловима ареала, док се на југу среће и на нешто преко2000м.Иако је као врста позната још од почетка деветнаестог века, у већој мери у културу на западу уведена тек недавно.Стабло плаво-зелено, изгледа као да јепресвучено воском, са јако израженим остацима петељки и знатним проширењемпри основи.Листови воштани, тамнозелени до плаво-зелени на лицу, са благимбраонкастим, понекад ружичастим тоном на наличју, до 2м дуги.мушки цветовитамнозелени, а женски плаво-зелени, понекад са беличастим воштанимпреливом.Плодови жути са бледоружицасти месом, неукусни.Врло цењена у култури,мада показује нешто мају отпорност него на свом природном станишту.Врло цењенау култури, мада, из непознатих разлога, показује нешто мању отпорност.доста сличнањој је Енсете вилсонии , која се среће искључиво у провинцији Јунан (ендем) нависинама до 2700м.Разликује се од претходне по нижем расту (до 2.5м) саконцастим остацима петељки при бази и дужим листовима, до 3м.Семе јој је благонаборано, док је код претходне глатко.Показује већу отпорност -13Ц, РАСТЕ ОД 3,5-5м.

Ensete ventricosum,syn.Musa ensete(Abisinijska banana)

По форми, јако варијабилна врста.Претпоставља се да потиче са етиопскихвисоравни, али се то не може са сигурношћу тврдити јер има јако велики ареал: одСудана и Етиопије на североистоку, па кроз читаву источну и централну Африку, сведо Јужноафричке Републике и Анголе . Среће се на висинама од 1000 до 2500м,вероватно и на већим.Стабло светлозелене до плаво-зелено, код великихпримерака и до 1м широко, често са приметним пурпурним или браон флекама најако израженим остацима петељки и проширењем при основи.Листови јако велики ,понекад и 5м дуги, тамнозелени до плаво-зелени, воштани, са централним гребеномзелене, пурпурне или браон боје.Мучки цветови бели са жуто.наранџастимтуфнама.Занимљиво је да се код ове врсте женски цветови јављају врло ретко ауместо них постоје хермафродитни цветови са израженијом жуто-наранџастом бојом него код мушких.Зрели плодови пуни мрких семенки, жуто-наранџасти са доста сувимнаранџастим месом које локално становништво користи за јело у недостатку другехране.Најчешће култивисани припадник рода Енсете (овај назив је име за банану у Етиопији ). Постоји и веома цењени култивар "Маурел", нешто мање отпорности, сацрвеним наличјем листова, који на великим врућинама добијају интензивније зеленубоју, док се наиласком константно свежијег времена, враћају на стандардну.