АНИС
Анис (лат. Pimpinella anisum) познат још и као аниш, анасон, слатки јанеж, слатки коморац, слатки копар и слатки кумин је једногодишња, зељаста биљка која израсте од 0,5 до 1 метра висине. Расте у Средоземљу..
Семе аниша делује против надимања, умирује грчеве, јача желудац и поспешује варење и одвод штетних сокова из организма. Такође чисти крв и јача живце. Чисти од слузи плућа, желудац и бубреге, јача пробавне органе, поправља неуредну менструацију и отклања несаницу.
Такође се користи у производњи колача и слаткиша, козметичких производа и производњи ликера. Употребљава се и у производњи алкохолних пића (Мастика).
Прави анис се данас употребљава тек у незнатним количинама јер га је потиснуо звездолики анис који има мирис и укус аниса, али ботанички није ни у каквој вези са њим.
- Има гранату, меким, пахуљастим длачицама покривену шупљу стабљику. Стабиљка почиње да се грана на 2/3 висине
- Цветови су бели, распоређени у штитасте цвасти. Латице су прекривене ситним длачицама. Расту у китама у облику изврнутог сунцобрана. Садрже ароматично уље, тако да имају пријатан мирис.
- Листови се при дну састоје од 3 округласто урезана листића, средњи листови су прстенасти, а горњи уско крпасто раздељени.
- Плод је јајастог облика, према врху сужен, а са страна мало стиснут, дугачак 3 до 6 милиметара. Боја плода је светло зеленосива. Плод (семе) се употребљава и као зачин и као лек.
- Корен је танак и вретенаст.
Семе аниша делује против надимања, умирује грчеве, јача желудац и поспешује варење и одвод штетних сокова из организма. Такође чисти крв и јача живце. Чисти од слузи плућа, желудац и бубреге, јача пробавне органе, поправља неуредну менструацију и отклања несаницу.
Такође се користи у производњи колача и слаткиша, козметичких производа и производњи ликера. Употребљава се и у производњи алкохолних пића (Мастика).
Прави анис се данас употребљава тек у незнатним количинама јер га је потиснуо звездолики анис који има мирис и укус аниса, али ботанички није ни у каквој вези са њим.
БОСИЉАК
Лековито деловање: босиљак се користи за умирење живаца, грЧева у желуцу, лакше мокрење, леЧење астме. Користи се за побољшање апетита и против несанице. Семенкама босиљка леЧе се мокраЋни органи .Босиљак у народној медицини има врло широку примену код леЧења људи и животиња. Примењује се код леЧења упала (желуца, црева), код каШља, поЧетних стања туберколозе, код болести мокраЋних органа (бубрега, мехура). НајЧеше се примењује у облику Чајева .
КАМИЛИЦА
- Лековито деловање: камилица је једно од најбољих средстава за жене и децу.Користи се у лечењу раздражљивости,реуматизма, крстобоље, унутрашњег немира, несанице, душевне клонулости,преморености и сл. Корисна је код свих обољења желуца и црева: грцева у желуцу, упале дебелог црева,пролива, цревног катара, катара желуца, надутости желуца, код вишка желуцане киселине. Корисна је у лечењу бубрега, јетре и жуци. Затим за испирање и припремање облога код болести ока и разних кожних болести .
KIM
- Опис биљке: ким је двогодишња биљка са угластом и разгранатом стабљикорн. Листови су двоструко перасти, ситни, пршљенастог облика. Корен кима је беосличног облика као шаргарепа.
Станиште: расте као самоникла биљка на ливадама. Због честе употребе се гаји и у вртовима и на плантажама.
Лековити део биљке: семе (у јесен, у време сазревања) и корен (у пролеће).Лековито деловање: ким делује као стомахик, загрева и јача желудац, стимулише варење хране, отклања недимање (доста се користи код беба и мале деце).Поспешује рад бубрега и излучивање мокраће. Ким се посебно препоруцује женама јер поспешује (регулише) менструацију и смирује грчеве материце, . Веома је популаран и као зачинска биљка .
NANA
Нана се употребљава као пријатан, благ и нешкодљив лек за умиривање, против гасова, надимања и грчева, против тешког варења, као стомахик, нана улази у састав чајева за лечење жучи. Нанино уље има слаба анестетичка својства и пријатан мирис који освежава, због чега се употребљава и против гађења и повраћања. Раствор уља у алкохолу користи споља против болова од неуралгије, реуматизма и назеба. Ментол, наиме, дражи нерве у кожи, лако испарава и због тога хлади. Нана се не сме кувати, већ само прелити кључалом водом да не изветре лековити састојци. Питома нана је потпуно нешкодљива, корисна је против мучнине током путовања, ово је од посебног значаја за особе с поремећеним варењем, проливом, грчевима, непријатним задахом из уста итд.Нана је врло мирисна, нарочито лист, јер у њему има највише етарског уља, од чега, углавном, и потичу лековитост и пријатан мирис ове тако корисне биљке. Осим испарљивог (етарског) уља својственог пријатног мириса који освежава и хлади (због присутног ментола), у листу има и мало танина), горких и других корисних састојака, због чега је дејство ове биљке вишеструко, разноврсно, па јој је и примена тако широка.
SIPURAK
Лековито деловање: шипурика је лековита биљка која, уз црни рибиз, има највише Цвитамина. Посебно је важно што кувањем шипурика не губи тај витамин. Цај сепрепоруцује мајкама за време дојења. Производи од шипурике отклањају тзв.пролетни умор, малаксалост, бледоликост и невољност као и све остале тегобе повезане с мањком витамина Ц. Сипурика повољно делује на пробавни тракт и наизлучивање мокраце без икаквих надражаја бубрега. цај од шипурике препоруцује сеза спрецавање каменаца у бубрезима и мокрацним каналима. Исто тако, делује на цишцење крви, а користи се код упалних процеса бубрега, бубрежне накапнице и мехура. Цветне латице шипурике употребљавају се за припремање цаја кодкрварења из желуца, црева, плуца и хемороида као и против пролива и желуцаних грцева. Помешана с другим биљкама користи се у лецењу многих других болести.
CUVAR KUCA
Лековито деловање: свеже исцедјени сок из листова цувар куце користи се у
лецењу нервне растројености, падавице, немимих снова и страха у мале деце.
Свеже здробљени листови или цисти сок користе се као средство које хлади и стеже,затим, против цирева, рана, опекотина; за болна места настала гихтом те за лецење»курјих оцију« и уклањање сунцевих пега. Свежи сок користи се у лецењу наглувости,особито оне која је изазвана скруценим жутим секретом (јер га сок цуваркуце раствара) .. Цирева зелудца, херпеса, хемороида и глиста. Сок се употребљавапротив опекотина. У новије време употребљава се сок од ввезе биљке кротив запаљења зуба и упала грла
лецењу нервне растројености, падавице, немимих снова и страха у мале деце.
Свеже здробљени листови или цисти сок користе се као средство које хлади и стеже,затим, против цирева, рана, опекотина; за болна места настала гихтом те за лецење»курјих оцију« и уклањање сунцевих пега. Свежи сок користи се у лецењу наглувости,особито оне која је изазвана скруценим жутим секретом (јер га сок цуваркуце раствара) .. Цирева зелудца, херпеса, хемороида и глиста. Сок се употребљавапротив опекотина. У новије време употребљава се сок од ввезе биљке кротив запаљења зуба и упала грла
KOPRIVA
Лековито деловање: цај од целе биљке одваја слуз из плуца, цисти желудац, јетру ицрева, а уједно је изврстан лек за лецење анемије, шуљева, жутице, маларије и свихдругих грозница, понајвише мокрацом одваја лоше сокове из тела. Помешана сдругим биљкама леци циреве на желуцу и цревима, цисти крв, поспешује пробаву,срнањује узрујаност и несаницу. Исто тако, добар је лек против водене болести, гихта(улога), јетре, бубрега и несвестице
ZOVA
Лековито деловање: цај од листова и младица зовине или
базге користи се за поспешивање излуцивања мокраце, накупљене тености у телу,за лецење шецеме болести као и за цишцење и побољшање крви. цај од цветовабазге користи се у лецењу прехладе, бронхитиса, кашља, грипа, поцетне упале плуца, јаке кијавице, оспица, шарлаха, тешког дисања, астме, код поцетне туберкулозе и код свих реуматицних болести. Кора од грана и стабла користи се заприпремање цаја којим се одстрањују потешкоће код мокрења, сметње у раду бубрега и мехура, леци водену болест, разне едеме те тврду столицу. Код ње сукорисни и цвет, и кора, и плод, и лист, и корен. Нека у вашој куци увек буде зове. Цајод њених цветова помоци це да се презнојите код било кога облика прехладе илигрипа, што је знатно олакшати болест. Суштина је у томе што се са знојем избацујусве штетне материје које су болести допринеле. Зова спира болести и тако штопоспешује мокрење и олакшава га. Цајеви од коре помажу код регулације столице иолакшавају мокрење, али се мора помно и пажљиво дозирати, јер претеране колицине могу бити опасне. Употребљава се једна мања, и то равна (никаконапуњена!) Кафена кашицица за једну шољу. У току дана сме да се попије само једна кафена шољица - максимално две - и то у вецим размацима, гутљај по гутљај. Зрели плодови зове су такоде врло корисни. Поред многих других за здравље важнихматерија, ове бобице, наравно када су потпуно зреле, имају више витамина Б него иједна позната намирница. Пошто се не једу свежи, плодови зове се кувају било каокомпот, било као џем. .
Сок од свежих боба користи се у лецењу неуралгије тригернинуса (неурлагија лицног живца), за јацање, за благо регулисање столице, цишцење крви, умирење трбушнихгрцева и цревних колика, за апетит и побољшање циркулације крви
базге користи се за поспешивање излуцивања мокраце, накупљене тености у телу,за лецење шецеме болести као и за цишцење и побољшање крви. цај од цветовабазге користи се у лецењу прехладе, бронхитиса, кашља, грипа, поцетне упале плуца, јаке кијавице, оспица, шарлаха, тешког дисања, астме, код поцетне туберкулозе и код свих реуматицних болести. Кора од грана и стабла користи се заприпремање цаја којим се одстрањују потешкоће код мокрења, сметње у раду бубрега и мехура, леци водену болест, разне едеме те тврду столицу. Код ње сукорисни и цвет, и кора, и плод, и лист, и корен. Нека у вашој куци увек буде зове. Цајод њених цветова помоци це да се презнојите код било кога облика прехладе илигрипа, што је знатно олакшати болест. Суштина је у томе што се са знојем избацујусве штетне материје које су болести допринеле. Зова спира болести и тако штопоспешује мокрење и олакшава га. Цајеви од коре помажу код регулације столице иолакшавају мокрење, али се мора помно и пажљиво дозирати, јер претеране колицине могу бити опасне. Употребљава се једна мања, и то равна (никаконапуњена!) Кафена кашицица за једну шољу. У току дана сме да се попије само једна кафена шољица - максимално две - и то у вецим размацима, гутљај по гутљај. Зрели плодови зове су такоде врло корисни. Поред многих других за здравље важнихматерија, ове бобице, наравно када су потпуно зреле, имају више витамина Б него иједна позната намирница. Пошто се не једу свежи, плодови зове се кувају било каокомпот, било као џем. .
Сок од свежих боба користи се у лецењу неуралгије тригернинуса (неурлагија лицног живца), за јацање, за благо регулисање столице, цишцење крви, умирење трбушнихгрцева и цревних колика, за апетит и побољшање циркулације крви
RUZMARIN
Лековито деловање: рузмарин је веома користан као лек за побољшање циркулацијекрви, за лецење слабе пробаве и тромости желуца и анемије. Биљка делује напобољшање функције јетре и пражњења жуцног мехура, а то, пак, делује на опстепобољшање целог организма. Користи се за лецење узетости, реуматизма мишица,живцаних болова, главобоље те душевне и телесне изнемоглости. Користи се и каосредство за побољшање вида. За употребу изнутра припрема се цај, а за кориснике споља је алкохолни раствор што служи као средство за масажу .
NEVEN
Лековито деловање: невен се користи у лецењу затвора, уутице, болести зелуца и црева, а нароцито цирева у зелуцу и цревима. Од свезих листова и цветова, домацесвињске масти и воска припрема се »невенова« маст И то се веома успеснокористи у лецењу рана, отецених злезда, краста и осипа, костобоља ..
Рецепт - Маст од невена: 1 шољица свеже исцедјеног сока од лишца и цвета, 2 шољице несољене свињске масти (домаце) и пола сољице воска мешају на ватридок се све не споји. Та маст користити иу слуцају отецених жлезда (посаветовати сеса лекаром) цирева и рана које тешко зарастају. Препорука је да се уз то попије и 1 шољица цаја од лишца и цвета, дневно. Убрзо након што маст од невена намажемона ране, опазицемо како побољсава зацељивање. Важно и добро власништво темасти је да не надражује. Колицина која се примењује код употребе масти: наплатнену крпу намаже се слој дебљине милиметар, крпа се стави на рану или цир,покрије са мало вате и све то уцврсти завојем, а на мањим местима и фластером
Тинктура:
Тинктура се прави од 20 делова цвета потопљених у 100 делова 70% алкохола.(1:20). Остави се да стоји добро затворено 10 дана, затим процеди и остави у добро зацепљеној боци. Тинктура невена смирује упале коже и зубног меса.
Ангина и упаљене десни испирају се са успехом преливом од невена. Прелив сеприпрема тако да се једна цајна касикица уситњених цветова невена прелије кипуцом водом и остави 15 минута да стоји. Њиме се испиру уста и грло. Противцелављења и спрецавања испадања косе, те за бољи раст косе прави се овај цај:20 г ситно изрезаног корена подбела (Туссилаго фарфара), 10 г сувих цветованевена, све то прелије једном литром кипуце воде, остави да ври 10 - 15 минута, азатим се још и дода само мало прелива од невена и процеди. Тим се топлим цајем недељно двапут истрља глава.
Рецепт - Маст од невена: 1 шољица свеже исцедјеног сока од лишца и цвета, 2 шољице несољене свињске масти (домаце) и пола сољице воска мешају на ватридок се све не споји. Та маст користити иу слуцају отецених жлезда (посаветовати сеса лекаром) цирева и рана које тешко зарастају. Препорука је да се уз то попије и 1 шољица цаја од лишца и цвета, дневно. Убрзо након што маст од невена намажемона ране, опазицемо како побољсава зацељивање. Важно и добро власништво темасти је да не надражује. Колицина која се примењује код употребе масти: наплатнену крпу намаже се слој дебљине милиметар, крпа се стави на рану или цир,покрије са мало вате и све то уцврсти завојем, а на мањим местима и фластером
Тинктура:
Тинктура се прави од 20 делова цвета потопљених у 100 делова 70% алкохола.(1:20). Остави се да стоји добро затворено 10 дана, затим процеди и остави у добро зацепљеној боци. Тинктура невена смирује упале коже и зубног меса.
Ангина и упаљене десни испирају се са успехом преливом од невена. Прелив сеприпрема тако да се једна цајна касикица уситњених цветова невена прелије кипуцом водом и остави 15 минута да стоји. Њиме се испиру уста и грло. Противцелављења и спрецавања испадања косе, те за бољи раст косе прави се овај цај:20 г ситно изрезаног корена подбела (Туссилаго фарфара), 10 г сувих цветованевена, све то прелије једном литром кипуце воде, остави да ври 10 - 15 минута, азатим се још и дода само мало прелива од невена и процеди. Тим се топлим цајем недељно двапут истрља глава.
PRESLICA
Други називи: коњски реп, косетерка, њивска преслица, пољска преслица, раставиц, шуткавац, вошце.
Опис биљке: преслица је јако распрострањен коров што се тешко искорењује. Убраја се у ред папратњаца. Трајна подземна стабИјика цме је боје и попут нити распрострањује се у дубину и ширину.
Јако је отпома. Стабљика је усправна са танким и бројним листовима у пршљену те је због тога зову коњским репом.
Време цветања: мај-јуни
Станиште: расте у моцвамом тлу и грабама, на песковитим ливадама и пољима те уздуж железничких насипа.
Упозороње: Свака преслица није лековита, лековита преслица је само она којој је латински назив Екуисетум арвенсе Л. Ако се сами упуштате у брање и припрему овог чаја морате пазити коју преслицу користите јер постоје такође веома сличне врста које су отровне (Екуисетум палустре Л., Е. силватицум Л., Е. хиемале Л., Е. телматеја Ехрх.) могу изазвати нпр трајна оштећења бубрега па и смрт.
Лековити део биљке: за лек се у Марту и Априлу скупља цела биљка.
Лековито деловање: многострука лековитост преслице била је позната још у старом веку. Једно је од најбољих средстава за лечење болести плућа, посебно код плућних крварења и туберкулозе плућа. Преслица је веома добра у лечењу свих облика малокрвност, јер поспешује стварање црвених крвних телешца. Ненадокнадиво је средство у лечењу чира на желуцу, фистула на дебелом цреву и других облика чирева, затим у лечењу болести мокраћних органа. Успеси се постижу код грчева у мехуру, слабог мехура, болног мокрења, задржавања мокраће, упале бубрега с појавом беланчевина у мокраћи, упале бубрежне накапнице, крварења бубрега, код хроничног надражаја мехура с притиском на мокрење (у жена), код почетне туберкулозе бубрега и бешике. Помешана с другим биљкама користи се у лечењу многих других болести.
У народној медицини ова је биљка била јако цењена, још у старо доба пре свега због своје моћи да заустави крв и успешности у лечењу најтежих обољења бубрега и мехура. Преслица је непроцењива и ненадокнадива код крварења, повраћања крви, тегоба са бешиком и бубрезима, те код мокраћног песка и каменца.
Код поремећаја рада бубрега и код јаких упала бубрега људи могу патити од депресије, привиђања или испада беса, у тим случајевима треба примењивати купке од преслице.
Сечена купка: 100 г Преслице намочимо преко ноћи у хладну воду, следећи дан загрејемо до прокљуцања и додамо у воду за купање. Течност у кади мора сезати преко бубрега. Време купања је 20 минута. Не бришемо се, умотамо се у меки огртач и 1 сат се знојимо у крвевету.
Опис биљке: преслица је јако распрострањен коров што се тешко искорењује. Убраја се у ред папратњаца. Трајна подземна стабИјика цме је боје и попут нити распрострањује се у дубину и ширину.
Јако је отпома. Стабљика је усправна са танким и бројним листовима у пршљену те је због тога зову коњским репом.
Време цветања: мај-јуни
Станиште: расте у моцвамом тлу и грабама, на песковитим ливадама и пољима те уздуж железничких насипа.
Упозороње: Свака преслица није лековита, лековита преслица је само она којој је латински назив Екуисетум арвенсе Л. Ако се сами упуштате у брање и припрему овог чаја морате пазити коју преслицу користите јер постоје такође веома сличне врста које су отровне (Екуисетум палустре Л., Е. силватицум Л., Е. хиемале Л., Е. телматеја Ехрх.) могу изазвати нпр трајна оштећења бубрега па и смрт.
Лековити део биљке: за лек се у Марту и Априлу скупља цела биљка.
Лековито деловање: многострука лековитост преслице била је позната још у старом веку. Једно је од најбољих средстава за лечење болести плућа, посебно код плућних крварења и туберкулозе плућа. Преслица је веома добра у лечењу свих облика малокрвност, јер поспешује стварање црвених крвних телешца. Ненадокнадиво је средство у лечењу чира на желуцу, фистула на дебелом цреву и других облика чирева, затим у лечењу болести мокраћних органа. Успеси се постижу код грчева у мехуру, слабог мехура, болног мокрења, задржавања мокраће, упале бубрега с појавом беланчевина у мокраћи, упале бубрежне накапнице, крварења бубрега, код хроничног надражаја мехура с притиском на мокрење (у жена), код почетне туберкулозе бубрега и бешике. Помешана с другим биљкама користи се у лечењу многих других болести.
У народној медицини ова је биљка била јако цењена, још у старо доба пре свега због своје моћи да заустави крв и успешности у лечењу најтежих обољења бубрега и мехура. Преслица је непроцењива и ненадокнадива код крварења, повраћања крви, тегоба са бешиком и бубрезима, те код мокраћног песка и каменца.
Код поремећаја рада бубрега и код јаких упала бубрега људи могу патити од депресије, привиђања или испада беса, у тим случајевима треба примењивати купке од преслице.
Сечена купка: 100 г Преслице намочимо преко ноћи у хладну воду, следећи дан загрејемо до прокљуцања и додамо у воду за купање. Течност у кади мора сезати преко бубрега. Време купања је 20 минута. Не бришемо се, умотамо се у меки огртач и 1 сат се знојимо у крвевету.
Medveđe grožđe ili Medvjetka - arctostaphylos uva ursi
Други називи: дивља магиња, горник, медвједово ухо, планика црвена, горник,мливњак.
Опис биљке: медвеђе грожђе или медвјетке углавном је полегнути грм обрастао јајастим, чврстим и кожастим листовима дужине 2 до 3 центиметра.
Цветови беле или светло розе боје обешени су у гроздовима, а облик им је звонаст.Плод је округла боба, црвене боје.
Време цветања: од априла до јуна.
Станиште: отворена осунчана места планинских подручја Словеније, Хрватске,Босне и Алпа. Местимице може се наћи у великим групама, али на приличнонеприступачним местима, што отежава скупљање.
Лековити део биљке: за лек сабиру се листови од Маја до Јула. Суши се навештачкој топлоти и складишти на сувом месту.
Лековито деловање: чај од листова медвеђег грожђа или медвјетке лечи повећану простату, мокраћне органе, пролив и шећерну болест. Листови помешани са другимИековитим биљем служе као средство за дезинфекцију мокраћних канала, нарочитокод хроничне упале мокраћног мехура и других болести.
Опис биљке: медвеђе грожђе или медвјетке углавном је полегнути грм обрастао јајастим, чврстим и кожастим листовима дужине 2 до 3 центиметра.
Цветови беле или светло розе боје обешени су у гроздовима, а облик им је звонаст.Плод је округла боба, црвене боје.
Време цветања: од априла до јуна.
Станиште: отворена осунчана места планинских подручја Словеније, Хрватске,Босне и Алпа. Местимице може се наћи у великим групама, али на приличнонеприступачним местима, што отежава скупљање.
Лековити део биљке: за лек сабиру се листови од Маја до Јула. Суши се навештачкој топлоти и складишти на сувом месту.
Лековито деловање: чај од листова медвеђег грожђа или медвјетке лечи повећану простату, мокраћне органе, пролив и шећерну болест. Листови помешани са другимИековитим биљем служе као средство за дезинфекцију мокраћних канала, нарочитокод хроничне упале мокраћног мехура и других болести.
KOMORAC
Други називи: дивља мирођија, јанеж копар, морач, слатки јанеж, слатки јануш, слатки копар, слатки морач, коромач.
Опис биљке: коморач је двогодишња биљка шупље и разгранате стабљике висинедо 2 метра.
Листови су плавкасто-зелени, вишеструко перасто раздељени а листићи игличасти итанки као конац. Плодови су дугуљасти, ребрасти и рнали спљоштени. Плод има две семенке.
Време цветања: од Јул до Септембар.
Станиште: домовина коморача је јужна Европа. Захтева дубоко изорано земљиште.Налази се иу дивљем стању јер га распрострањују птице.
Лековити делови биљке: од друге половине марта до краја Априла за лек се сабире корен, цела биљка у ието, а семе кад дозре.
Лековито деловање: коморац се користи за лечење болести бубрега, желуца ицрева. Помаже код бубрежних камења и песка у мокраћи. Користи се у лечењукашља, болова у прсима, грчева, ветрова, лоше пробаве, прехладе, а особито сепрепоручује за лечење грипа.
Опис биљке: коморач је двогодишња биљка шупље и разгранате стабљике висинедо 2 метра.
Листови су плавкасто-зелени, вишеструко перасто раздељени а листићи игличасти итанки као конац. Плодови су дугуљасти, ребрасти и рнали спљоштени. Плод има две семенке.
Време цветања: од Јул до Септембар.
Станиште: домовина коморача је јужна Европа. Захтева дубоко изорано земљиште.Налази се иу дивљем стању јер га распрострањују птице.
Лековити делови биљке: од друге половине марта до краја Априла за лек се сабире корен, цела биљка у ието, а семе кад дозре.
Лековито деловање: коморац се користи за лечење болести бубрега, желуца ицрева. Помаже код бубрежних камења и песка у мокраћи. Користи се у лечењукашља, болова у прсима, грчева, ветрова, лоше пробаве, прехладе, а особито сепрепоручује за лечење грипа.
KORIJANDER
Пореклом је из Азије.Биљка је висока између 30 и 90 цм. У употреби су листови иплодови, који имају различиту арому, те се надопуњују. Листови подсећају на листовепершина.Коријандер садржи етерична уља, протеине, шећер, витамин Ц и деломорганске киселине.
Има и лековита својства те буди апетит, побољшава варење и ублажава грчеве ижелудачне тегобе, делотворност код гастритиса узрокованих недостатком желудачне киселине, код пролива, надутости и болова у дигестивном тракту. Собзиром на фунгицидно и бактерицидно својство утиче на све злочесте микроорганизме који су противзаконито населили пробавни тракт и узрок пробавне сметње. Коријандер је у данашње време познат по томе што потпомажеизлучивање у нервима и ћелијама нагомилану живу и отрове.
Има и лековита својства те буди апетит, побољшава варење и ублажава грчеве ижелудачне тегобе, делотворност код гастритиса узрокованих недостатком желудачне киселине, код пролива, надутости и болова у дигестивном тракту. Собзиром на фунгицидно и бактерицидно својство утиче на све злочесте микроорганизме који су противзаконито населили пробавни тракт и узрок пробавне сметње. Коријандер је у данашње време познат по томе што потпомажеизлучивање у нервима и ћелијама нагомилану живу и отрове.
LAVANDA
Расте као низак жбун висине 50-80 цм. Стабљике су многобројне, длакаве и четвороугаоне. Листови су линеарно-шиљасти, седећи (без лисних дршки) и наспрамно су распоређени. Цветови су ситни и сакупљени у класолике цвасти и јако лепе љубичасте боје због чега се гаји и као украсна биљка. Цветови као и читава биљка су изузетно пријатно миришљави. Због дуготрајног и јединственог мириса лаванда је данас у домаћинству једна од највише употребљаваних ароматичних биљакаУ Србији лаванда није аутохтона врста па се често гаји као лековита и декоративна биљка, поготово успешно у Сићевачкој клисури.
Од лавандуле се као дрога користи осушен цвет и етарско уље које преписује наша фармакопеја. Цвет се бере пре него што биљка процвета, а етраско уље се добија дестилацијом воденом паром из свеже биљке.
Осушени цвет се може користити као чај код поремећаја расположења, замора, несанице, лошег варења - надимања и грчева. Осушен цвет и гранчице се врло успешно користе у купкама (20-100 г на 20л воде) као и инсектицид - у ормарима са рубљем одбијају мољце.
За спољну употребу користи се етарско уље код поремећаја периферне циркулације па се додаје препаратима који се утрљавају у кожу. Од етарског уља лаванде припремају се препарати који се користе као заштита од уједа комараца било да се употребљавају у специјалним лампама или наносе директно на кожу.
Од лавандуле се као дрога користи осушен цвет и етарско уље које преписује наша фармакопеја. Цвет се бере пре него што биљка процвета, а етраско уље се добија дестилацијом воденом паром из свеже биљке.
Осушени цвет се може користити као чај код поремећаја расположења, замора, несанице, лошег варења - надимања и грчева. Осушен цвет и гранчице се врло успешно користе у купкама (20-100 г на 20л воде) као и инсектицид - у ормарима са рубљем одбијају мољце.
За спољну употребу користи се етарско уље код поремећаја периферне циркулације па се додаје препаратима који се утрљавају у кожу. Од етарског уља лаванде припремају се препарати који се користе као заштита од уједа комараца било да се употребљавају у специјалним лампама или наносе директно на кожу.
KUKURUZNA SVILA
Лековито деловање: кукурузна свила изванредно је средство за излуцивање мокрацеи веома добро и нешкодљиво средство за мршавИјење. Уколико »вила« није потпуноосушена, срнањује излуцивање мокраце, а поспешује цишцење. Користи се, затим, улецењу водене болести и болести мокраћних канала склоних стварању каменаца.Добри се успеси постижу код упале мокрацног мехура, упале накапнице, срцанихболести с едемима те код гихта и реуматизма. Користи се за лецење бубрежнихболести и код ноћног мокрења.
HAJDUCKA TRAVA
Лековито деловање: хајдуцка траву или столисник цисти и јаца крв и пробавне органе. Посебно је корисна за лецење јетре, слезене, гуштераце, жутице, навалекрви у главу, катара у цревима и желуцу, затим грцева, грознице, лупања срца,болова у кстима и ледјима, нередовних менструација, крвавих и затворених шуљева,несанице, разних осипа и цирева .. Цај од столисника корисно делује и леци испуцанеруке, рањиве брадавице мајки које доје, као и код лецења осипа на кожи - псоријазе.Код псоријазе се уз облоге морају спровести и куре цишцења крви. Такодје сеупотребљава код ангине пекторис, и то као цај. Код нервних особа препоруцује сецешце прање целог тела расхладјеним цајем од столисника и то ујутро и увеце.Топле купке од хајдучке траве и камилице ублажују нервне болове.
Смањује тешкоце код гихта и реуматизма. Повољно делује за лецење шецернеболести, нароцито у поцетном стадијуму. Корисна је и код прекомерног крварења.
Столисник спада меду лековита средства која делују својим горким окусом наслузницу желуца, па тако подстице излуцивање желуцаног сока, а самим тим побудујеапетит.
Повољно делује на ресорпцију хране. Лековити препарати са столисником, односномешавина цајева, помажу код гастритиса, колитиса, грцева у желуцу и цревима.Калијум, који је садржан у столиснику потпомаже рад бубрега и крвотока, те такопосредно утице на рад срца, успешно се користи и код женских болести
Смањује тешкоце код гихта и реуматизма. Повољно делује за лецење шецернеболести, нароцито у поцетном стадијуму. Корисна је и код прекомерног крварења.
Столисник спада меду лековита средства која делују својим горким окусом наслузницу желуца, па тако подстице излуцивање желуцаног сока, а самим тим побудујеапетит.
Повољно делује на ресорпцију хране. Лековити препарати са столисником, односномешавина цајева, помажу код гастритиса, колитиса, грцева у желуцу и цревима.Калијум, који је садржан у столиснику потпомаже рад бубрега и крвотока, те такопосредно утице на рад срца, успешно се користи и код женских болести
MAJORAN
Мајоран је двогодишња жбунаста биљка, која може да израсте у висину до једног метра, а на врховима лиснатих гранчица има карактеристичне беличасто-ружичастецветиће. Мајоран је пријатног мириса, док укус биљке мало горчи. Потиче из Индије,ау античко доба био је чувен по томе, што се додавао вину да би подстакао љубавнужељу. Мајоран садржи етерично уље, танине и горке материје и користи се као лек против цревних и желудачних тегоба, за дезинфекцију пробавног тракта изаустављање дијареје. У кулинарству, мајоран је један од најчешћих зачина, и јелимадаје посебан укус.Лековито дејство Мајоран се за лечење употребљава у виду чаја,масти или алкохолатуре (против запаљења коже и за лечење рана). Чај од мајоранаотклања јутарњу мучнину, ублажава стомачне тегобе, а ако свеже листове овебиљке ставите у јастук одлично ће деловати против несанице. Уље мајорана смирујебол туба, такође има антисептичко дејство, умерени је тоник и дигестив и смирује нерве. Ова биљка сматра се одличним леком за разна обољења нервног система,као и за неурозе узроковане стресом. Чај од мајорана мора се конзумирати умерено1-2 шоље на дан, из разлога што може да Вас "опије".
Лековити чај Против неуралгије, мигрене, грчева, прехладе, малокрвности, болова ужелуцу препоручује се чај справљен на овај начин. 5-6 гр мајорана попарити са 2 дл кључале воде, оставити да одстоји 10 мин, затим процедити и пити три пута пошољицу чаја.
Мајоран, вино и мед Мјоран куван у вину лечи од водене болести, а када се у чај одмајорана стави мед лечи од астме и болести дисајних органа олакшавајућиискашљавање.
Лековити чај Против неуралгије, мигрене, грчева, прехладе, малокрвности, болова ужелуцу препоручује се чај справљен на овај начин. 5-6 гр мајорана попарити са 2 дл кључале воде, оставити да одстоји 10 мин, затим процедити и пити три пута пошољицу чаја.
Мајоран, вино и мед Мјоран куван у вину лечи од водене болести, а када се у чај одмајорана стави мед лечи од астме и болести дисајних органа олакшавајућиискашљавање.
MATICNJAK
Лековито деловање: матицњак је изванредно средство за сва срцана обољења.Оживљава и јаца срце, а уз то цисти и крв. Матицњак се препоруцује у лецењухистерије, хипохондрије, сметњи у менструацији, грцева, који су повезани сменструацијом, затим, код надутости, грцева у цревима, пролива желуцаних тегоба,поврацања на нервној основи, кроницног бронхалног катара, неких облика астме исвих депресивних стања . Матицњак је благ, добар и веома пријатан лек против надимања у органима за варење, против неуралгије, хистерије, неурастеније,гадења, поврацања и пролива, за јацање организма. Сам лист матицњака, а јошцешце помешан с горким травама (кицицом, линцуром, горком детелином,хајдуцицом, подубицом и др), успешно се даје слабуњавим за појацавање апетита,додатак купкама против неуралгије и реуматизма. Етарско уље од матицњака(добија се дестилацијом с воденом паром матицњака покошеног у фази цветања), јеизванредно пријатног мириса, користи се не само у фармацији вец, још више, иуиндустрији парфема, и козметике.Особито се препоруцује трудним женама које патеод поврацања . Цај од матицњака засладјен необицно повољно делује код несаницеизазване премореношцу или живцаном болешцу. Од матицњака припрема семелиса-шпирит који служи за масажу или се пије разредјен с водом, при цемуосвежава и отклања телесни и душевни умор.
MAJCINA DUSICA
Лековито деловање: Улази у састав лековитих препарата за лецење дисајних органа,органа за варење ... Користи се као зацин, конзерванс и антисептицко средство
Мајкина душица је омиљен лек у народној медицини. Код нас се вековимаупотребљава, пре свега, као лек за лецење органа за варење. Мајкина душица седаје против цревних паразита, нароцито против децјих глиста ...
Мајкина душица је омиљен лек у народној медицини. Код нас се вековимаупотребљава, пре свега, као лек за лецење органа за варење. Мајкина душица седаје против цревних паразита, нароцито против децјих глиста ...
ZALFIJA
Жалфија (Salvia officinalis) је вишегодишња разграната биљка из фамилије уснатица (Lamiaceae). Стабло је високо 50—90 cm, делом одрвенело и четвороугласто на попречном пресеку. Листови су сребрнозелени због обиља длака. Цветови су плаво-љубичасти, понекад ружичасто-беличасти, изразито двоуснати и налазе се удружени у цвасти (класасте пршљенове) на врховима стабљика и огранака. Цела биљка је врло ароматична и својственог мириса.
Жалфија је једна од најстаријих медицинских биљака. Наводе је сви антички медицински писци. Познато је да је од свег лековитог биља Карло Велики највише ценио жалфију. То се види и по оном његовом строгом историјском закону, Капитуларима, у којима велики владар наређује свим државним имањима (а то су углавном били манастири) да морају гајити стотинак разних врста лековитог биља од којих је на првом месту била жалфија.
Латински назив читавог рода Salvia потиче од латинске речи salvare, што значи спасти, спасавати, излечити, јер су је Римљани још пре 2000 година веома ценили и на разне начине употребљавали за лечење. Латински назив врсте, officinalis значи лековит.
У Црној Гори и Херцеговини ову ароматичну, лековиту и медоносну биљку називају најчешће пелим, у средњој Далмацији кадуља, у северном Приморју куш, у источној Србији калавер и џигер-трава, док се у градском говору назива жалфија. Осим ових, има и других народних имена, као што су: бели џигер, вртни жајбел, голопер, жавбеј, жајбл, жалвија, жалфа, јановденче, кадиља, кадуја, кадуља-крижатица, кадуна, калопер, калупер, крастатица, крижна кадуља, љековита кадуља, љековита славуља, немачки калопер, пелин, перушина, питоми пелин, права кадуља, славља, славуља, узани калопер, црни калопер, црногорски пелен, шалвија.
Од жалфије се користи искључиво лист. Најлековитији лист се добија кад жалфија почне цветати, а то је најчешће у мају. Лист се бере, суши и чува пажљиво. Главни лековити састојак листа жалфије је испарљиво мирисно етарско уље, кога има од 1,5 до 2,5 %. Опорост и лековитост листа потиче од танина. И горке материје у жалфији делују лековито.
Жалфија улази у састав великог броја лекова, који се употребљавају за испирање уста и грла кад настану упале и катари, јер су то добра и безопасна средства која јачају слузокожу (дејство танина) и делују антисептично (дејство етарског уља).
До открића антибиотика жалфију су вековима употребљавали у облику чаја против знојења за оболеле од туберкулозе, јер смањује лучење знојних жлезда. Чај и други лекови начињени од жалфије употребљавају се и за јачање организма.
Жалфија је једна од најстаријих медицинских биљака. Наводе је сви антички медицински писци. Познато је да је од свег лековитог биља Карло Велики највише ценио жалфију. То се види и по оном његовом строгом историјском закону, Капитуларима, у којима велики владар наређује свим државним имањима (а то су углавном били манастири) да морају гајити стотинак разних врста лековитог биља од којих је на првом месту била жалфија.
Латински назив читавог рода Salvia потиче од латинске речи salvare, што значи спасти, спасавати, излечити, јер су је Римљани још пре 2000 година веома ценили и на разне начине употребљавали за лечење. Латински назив врсте, officinalis значи лековит.
У Црној Гори и Херцеговини ову ароматичну, лековиту и медоносну биљку називају најчешће пелим, у средњој Далмацији кадуља, у северном Приморју куш, у источној Србији калавер и џигер-трава, док се у градском говору назива жалфија. Осим ових, има и других народних имена, као што су: бели џигер, вртни жајбел, голопер, жавбеј, жајбл, жалвија, жалфа, јановденче, кадиља, кадуја, кадуља-крижатица, кадуна, калопер, калупер, крастатица, крижна кадуља, љековита кадуља, љековита славуља, немачки калопер, пелин, перушина, питоми пелин, права кадуља, славља, славуља, узани калопер, црни калопер, црногорски пелен, шалвија.
Од жалфије се користи искључиво лист. Најлековитији лист се добија кад жалфија почне цветати, а то је најчешће у мају. Лист се бере, суши и чува пажљиво. Главни лековити састојак листа жалфије је испарљиво мирисно етарско уље, кога има од 1,5 до 2,5 %. Опорост и лековитост листа потиче од танина. И горке материје у жалфији делују лековито.
Жалфија улази у састав великог броја лекова, који се употребљавају за испирање уста и грла кад настану упале и катари, јер су то добра и безопасна средства која јачају слузокожу (дејство танина) и делују антисептично (дејство етарског уља).
До открића антибиотика жалфију су вековима употребљавали у облику чаја против знојења за оболеле од туберкулозе, јер смањује лучење знојних жлезда. Чај и други лекови начињени од жалфије употребљавају се и за јачање организма.
MIRODJIJA
Мирођија (Anethum graveolens) је позната зачинска мирисна биљка која се гаји, а и сама се размножава по вртовима.
Мирођија је једногодишња биљка која нарасте до око метар. Листови су вишеструко перасти, цветићи мали и жути, док су плодови јајолики.
Потиче из централне Азије и најбоље успева на сунчаним местима. Сади се у неколико наврата целе године. Најјачу арому има пре него што процвета.
Цела биљка и плод имају својствен пријатан зачински и ароматичан мирис и зачински укус. Дрога је зрео плод, ређе врхови гранчица у цвету (Anethi fructus et summitas).
У зрелим плодовима има:
Мирођија је пореклом из централне Азије, узгаја се у јужној Европи. Расте у шумама и шикарама у нижим и брдовитим пределима.Мирођија је добар, нешкодљив и лако доступан зачин. Сецкано свеже лишће мирођије побољшава укус зеленој салати, затим салати од краставаца и парадајза, а прикладна је и за салату од кромпира. Служи као додатак маслацу и мајонезу. Сос од мирођије идеалан је прилог за свежу јегуљу, ракове и сва остала јела од морских и слатководних риба. Може се употребљавати уз вариво од пасуља, краставаца и кромпира, затим овчетину, динстано поврће, уз свињска ребарца и котлете. За кишељење краставаца не употребљавају се само нежни листићи већ и читава стабљика.
У народној медицини мирођија је позната као средство за бољи апетит и пробаву, код надимања, повраћања и несанице.
У продаји се могу наћи сушени листићи мирођије, у свежњевима окаченим надоле или замрзнути.
Мирођија је једногодишња биљка која нарасте до око метар. Листови су вишеструко перасти, цветићи мали и жути, док су плодови јајолики.
Потиче из централне Азије и најбоље успева на сунчаним местима. Сади се у неколико наврата целе године. Најјачу арому има пре него што процвета.
Цела биљка и плод имају својствен пријатан зачински и ароматичан мирис и зачински укус. Дрога је зрео плод, ређе врхови гранчица у цвету (Anethi fructus et summitas).
У зрелим плодовима има:
- 3-4% етарског уља, масног уља;
- око 6% пектина.
Мирођија је пореклом из централне Азије, узгаја се у јужној Европи. Расте у шумама и шикарама у нижим и брдовитим пределима.Мирођија је добар, нешкодљив и лако доступан зачин. Сецкано свеже лишће мирођије побољшава укус зеленој салати, затим салати од краставаца и парадајза, а прикладна је и за салату од кромпира. Служи као додатак маслацу и мајонезу. Сос од мирођије идеалан је прилог за свежу јегуљу, ракове и сва остала јела од морских и слатководних риба. Може се употребљавати уз вариво од пасуља, краставаца и кромпира, затим овчетину, динстано поврће, уз свињска ребарца и котлете. За кишељење краставаца не употребљавају се само нежни листићи већ и читава стабљика.
У народној медицини мирођија је позната као средство за бољи апетит и пробаву, код надимања, повраћања и несанице.
У продаји се могу наћи сушени листићи мирођије, у свежњевима окаченим надоле или замрзнути.
EUKALIPTUS GUNNII
