НОЈ
Није баш уобичајено да се у дворишту шумадијског пољопривредника, уз овце, живину и кућне љубимце, нађу и животиње са удаљених простора.
А нарочито не - нојеви. То је разлог што дома ћинство Дејанa, посећују многи које овуда пут нанесе: они који се за путе да виде необичне „дошљаке", али и они који су спремни да крену необичним примером овог дома ћинства. Комшије као комшије, склоне да на свој начин прокоментаришу сваку новотарију, нису могли чудом да се начуде када je Дејан пре пар година довезао први „контингент" егзотичних птица. Е то је батак !Питали се шта је овог, надалеко чувеног мајстора и сточара нагнало да узгаја нојеве! За то што смо се определили да започнемо са узгајањем нојева главни је „кривац" телевизија. Једне вечери смо гледали занимљиву ре портажу о њима, па смо се заинтересовали где могу да се набаве, колика им је цена и има ли ту рен табилности. Када смо у стручној литератури нашли и остале податке, схватили смо да узгој нојева може да буде ис платив бизнис. Нисмо се обазирали на разноразне коментаре овдашњих комшија, као ни оних из других села, већ настојимо да у овом послу истрајемо до краја, прича Дејан. Ако се изузме известан ризик и неопходна опрезност када се при лази нојевима, њих није тешко узгајати. Довољно је да им се даје храна два пута дневно. Егзотична птица поједе дневно око 2kg хране коју чини кукуруз, јечам, овас и млевена луцерка. Мало је већи про блем око појења, пошто ној пије воду на три раздела, забацивањем главе, док не успе да гушу напуни водом. Занимљиво је да су се нојеви брзо адаптирали на нову средину и „прихватили" овце, кокошке и друге животиње у домаћинству као да су са њима одувек живели. Прихватили су животиње, али када су људи у питању, ту већ није ишло тако глатко. Њихово прису ство код ових великих птица иза зива нервозу, као што их узбуђују и нагле промене временских прили ка. -Ова делатност није препоруч љива за оне који би да, што је могуће брже, „окрену паре" и про фитирају. Процес узгоја је дуг и траје око 4 до 5 година, јер су тек тада женке нојева спремне да снесу „зрела" јаја, способна за репродук цију. Искуство колега који су овим послом почели раније да се баве говори како је месо нојева веома тражено, пошто садржи мање хо лестерола и од живинског меса, па на томе може да се заради. Такође, на цени су и јаја, кожа, перје и нокти нојева, који служе за израду разних сувенира и слично, објашњава Де јан. Додаје предузимљиви Дејан да су се на њега и укућане нојеви при викли, али да их посета других лица чини нервозним. Каже да је увек препоручљива велика опрезност када им се прилази, нарочито у вре ме парења, када мужјаци изводе веома занимљив ритуал љубавне игре и удварања. Верује Дејан у свој бизнис, нада јући да ће му се инвестиција коју је уложио у набавку нојева, опрему и исхрану, вишеструко вратити. То потврђује и што су многе „неверне Томе", које су се ишчуђавале пре 3 године видевши необичне ста наре у комшилуку сада почеле да се интересују о могућностима набав ке, спремни да се Дејану придру же. МУЖЈАК ЛЕЖИ НА ЈАЈИМА Мужјаци полно сазревају са три године, када им се просечна висина креће од 180 до 270cm. Женке нојева полно сазревају 6 месеци раније и тада су високе од 150 до 195cm. Сматра се да нојеви своју коначну висину достижу после 19 до 20 месеци. Просечна телесна маса нојева, на природним стаништима, износи од 67,5 до 148,5kg, а на фармама може да пређе 200kg. У току прве године живота, „пилићи" нојева расту око 25cm месечно, а са навршених го дину дана, тешки су око 45kg. Но јеви се за јело користе када напуне 12 или 16 месеци старости, када им је телесна маса око 75kg. На природним стаништима, просечни животни век нојева износи 20 до 300 година. Плодни су до 40 година живота. Ној је претежно биљојед. У орга низам уноси и крупније камење које му помаже да се иситни сува и груба храна у мишићном желуцу. Један мужјак оплоди већи број женки. Парењу нојева претходи свадбена игра у којој мужјак привлачи женке шепурећи се перјем на крилима. За време парења и одгајивања мла дунчади, парови живе одвојено од осталих нојева. Иначе, у природи мужјак лежи на јајима, брине о младунцима и само о једној женки љубимици. На фармама, на јајима леже и мужјаци и женке. Као и све друге птице, тако и нојеви брину о јајима у гнезду и више пута дневно их окрећу. Млади су на природним станиш тима под сталним надзором роди теља годину дана од излегања. У повољним животним условима (изобиље хране и погодне климат ске карактеристике) напуштају ро дитеље пре године дана и удружују се са другим младунцима. Сезона парења нојева у подру чјима умереноконтиненталне кли ме започиње у марту или априлу и траје све до почетка октобра. Не дуго после парења, женке почињу да носе јаја, и то, углавном сваког другог дана. Ако се јаја из гнезда уклањају сваког другог дана, тада је могуће да женка, у току једне сезоне снесе и до 80 или 90 јаја. Међутим, тај број се на фармама креће од 40 до 60 јаја.
А нарочито не - нојеви. То је разлог што дома ћинство Дејанa, посећују многи које овуда пут нанесе: они који се за путе да виде необичне „дошљаке", али и они који су спремни да крену необичним примером овог дома ћинства. Комшије као комшије, склоне да на свој начин прокоментаришу сваку новотарију, нису могли чудом да се начуде када je Дејан пре пар година довезао први „контингент" егзотичних птица. Е то је батак !Питали се шта је овог, надалеко чувеног мајстора и сточара нагнало да узгаја нојеве! За то што смо се определили да започнемо са узгајањем нојева главни је „кривац" телевизија. Једне вечери смо гледали занимљиву ре портажу о њима, па смо се заинтересовали где могу да се набаве, колика им је цена и има ли ту рен табилности. Када смо у стручној литератури нашли и остале податке, схватили смо да узгој нојева може да буде ис платив бизнис. Нисмо се обазирали на разноразне коментаре овдашњих комшија, као ни оних из других села, већ настојимо да у овом послу истрајемо до краја, прича Дејан. Ако се изузме известан ризик и неопходна опрезност када се при лази нојевима, њих није тешко узгајати. Довољно је да им се даје храна два пута дневно. Егзотична птица поједе дневно око 2kg хране коју чини кукуруз, јечам, овас и млевена луцерка. Мало је већи про блем око појења, пошто ној пије воду на три раздела, забацивањем главе, док не успе да гушу напуни водом. Занимљиво је да су се нојеви брзо адаптирали на нову средину и „прихватили" овце, кокошке и друге животиње у домаћинству као да су са њима одувек живели. Прихватили су животиње, али када су људи у питању, ту већ није ишло тако глатко. Њихово прису ство код ових великих птица иза зива нервозу, као што их узбуђују и нагле промене временских прили ка. -Ова делатност није препоруч љива за оне који би да, што је могуће брже, „окрену паре" и про фитирају. Процес узгоја је дуг и траје око 4 до 5 година, јер су тек тада женке нојева спремне да снесу „зрела" јаја, способна за репродук цију. Искуство колега који су овим послом почели раније да се баве говори како је месо нојева веома тражено, пошто садржи мање хо лестерола и од живинског меса, па на томе може да се заради. Такође, на цени су и јаја, кожа, перје и нокти нојева, који служе за израду разних сувенира и слично, објашњава Де јан. Додаје предузимљиви Дејан да су се на њега и укућане нојеви при викли, али да их посета других лица чини нервозним. Каже да је увек препоручљива велика опрезност када им се прилази, нарочито у вре ме парења, када мужјаци изводе веома занимљив ритуал љубавне игре и удварања. Верује Дејан у свој бизнис, нада јући да ће му се инвестиција коју је уложио у набавку нојева, опрему и исхрану, вишеструко вратити. То потврђује и што су многе „неверне Томе", које су се ишчуђавале пре 3 године видевши необичне ста наре у комшилуку сада почеле да се интересују о могућностима набав ке, спремни да се Дејану придру же. МУЖЈАК ЛЕЖИ НА ЈАЈИМА Мужјаци полно сазревају са три године, када им се просечна висина креће од 180 до 270cm. Женке нојева полно сазревају 6 месеци раније и тада су високе од 150 до 195cm. Сматра се да нојеви своју коначну висину достижу после 19 до 20 месеци. Просечна телесна маса нојева, на природним стаништима, износи од 67,5 до 148,5kg, а на фармама може да пређе 200kg. У току прве године живота, „пилићи" нојева расту око 25cm месечно, а са навршених го дину дана, тешки су око 45kg. Но јеви се за јело користе када напуне 12 или 16 месеци старости, када им је телесна маса око 75kg. На природним стаништима, просечни животни век нојева износи 20 до 300 година. Плодни су до 40 година живота. Ној је претежно биљојед. У орга низам уноси и крупније камење које му помаже да се иситни сува и груба храна у мишићном желуцу. Један мужјак оплоди већи број женки. Парењу нојева претходи свадбена игра у којој мужјак привлачи женке шепурећи се перјем на крилима. За време парења и одгајивања мла дунчади, парови живе одвојено од осталих нојева. Иначе, у природи мужјак лежи на јајима, брине о младунцима и само о једној женки љубимици. На фармама, на јајима леже и мужјаци и женке. Као и све друге птице, тако и нојеви брину о јајима у гнезду и више пута дневно их окрећу. Млади су на природним станиш тима под сталним надзором роди теља годину дана од излегања. У повољним животним условима (изобиље хране и погодне климат ске карактеристике) напуштају ро дитеље пре године дана и удружују се са другим младунцима. Сезона парења нојева у подру чјима умереноконтиненталне кли ме започиње у марту или априлу и траје све до почетка октобра. Не дуго после парења, женке почињу да носе јаја, и то, углавном сваког другог дана. Ако се јаја из гнезда уклањају сваког другог дана, тада је могуће да женка, у току једне сезоне снесе и до 80 или 90 јаја. Међутим, тај број се на фармама креће од 40 до 60 јаја.
OVAN
Исхрана мушких приплодних животиња код нас је у неку руку прилична непознаница. Зато вам доносимо пар савета, који ће вам помоћи да од својих приплодњака добијете најквалитетније семе. Наравно, морамо да напоменемо да је у времену у којем се налазимо бесмислено да мање фарме држе приплодне нерастове или бикове, међутим с друге стране - то је реалност са којом морамо да се суочимо. Због застарелих прописа код нас - нераст који иде шором од крмаче до крмаче је још увек популаран начин осемењавања.
Па дакле, почнимо од говеда. Данас се бикови доста ретко користе за природни припуст и углавном је одгој приплодних бикова препуштен центрима за ВО. Но, уколико имате бика, имајте у виду да би приплодни бик требало да напредују у просеку 1,1 килограм дневно током раста и развоја. Оброк мора да буде разноврстан а посебно мора да буде заступљено ливадско сено - драгоцени извор калцијума, витамина А и Е. Оријентацино се на 100 килограма телесне масе даје најмање 1 килограм сена. С друге стране, зелена маса која се даје биковима не би требало да предје 2 килограма зелене масе на 100 килограма.
Имајте у виду да се бик користи од 12 месеци старости само једанпут недељено а до 18. месеци старости може да се користи и више пута недељно.
Бикови се за припуст користе ретко и углавном само у планинским крајевима. Но, с друге стране овнови се код нас користе редовно и свуда. Најпопуларније парење код овачара је такозвано харемско. Њаопасније код овнова је да се утове пред мркање.
Кокошије јаје није редовна храна овнова - али побошљава спермуТада теже скачу на овце. Тек на 20 до 30 дана пред мркање овновима треба побољшати исхрану. У самој сезони припуста овновима никако не би требало давати велике количине кабасте хране. Оптимално је да се даје сено у кочини од 1 до 1,5 килограма. У летњем периоду може да се користи зелена маса , у количини до 10 килограма дневно. Кључно је да ован добије добар концентрат у количини од 700 грама дневно.
Пошто су потребе за витаминима раствориљивим у мастима и протеинима огромне током мркања , да би се побољшао квалитет семена овну треба с времена на време давати кувана кокошија јаја или млеко.
У исхрани нерастова, најважније је не претерати са храном, односно важно је наћи прави баланс. Нерастови се до 110 килограма хране слично као свиње у порасту. Дневени прирасти варирају од 500 до 800 грама. Има одгајивача који тврде да чист пијетрен у одогоју може да напредује и до килограм на дан. Медјутим , то остављамо више вама на веровање или не. Када се нерастови једном формирају као животиње, не треба им давати хране више од 1 до 2% њихове масе. Наравно, рачуна се само сува материја у оброку. Уколико се нераст интензивно искоришћава, потребно је повећати оброк за трећину. Мање је познато да у току лета нерастови могу да и до једне трећине потребе за храном задовоље преко паше. Учешће кукуруза у крмној смеши за приплодне нерастове не би требало да предје 40%. Пожељно би било давати и мекиње али до 12% у укупном оброку.
Домаћа Гуска
Порекло води Директно од дивље патке и Настала је њеном домастикацијом.Углавном се узгаја у равничарским крајевима ИУ сливовима већих река у Србији. Употребљава се за производњу меса и јаја.Својим изгледом јакоподсећа на дивљу патку. Од ње је Нешто крупнија, дужег и меснатијег тела икраћег врата. Изгубила је способност летења. Боја перја је слична дивљој патциАли Се Могу јавити примерци Беле боје Као и Шарени. Обицно почиње да носи умарту месецу сам са мањим прекидима носи 2 до 3 месеца у ТОКУ којих кијањаОКО 60 јаја. Јаја су светло зелене боје љуске. Инстинкт лежења није толикоизражен. Просечна маса мушких јединки је 2,5 кг, 2 кг.
Домаћа ПАТКА
Гуска- је домаћа аутохтона раса скромних производних особина. Претежно се узгаја у равничарским крајевима сам сливовима већих река. Узгаја се ради производње меса, јаја и перја. Врло је слична по изгледу и особинама дивљој гусци. Познато је Неколико Домаће Гуске (Сомборска, подунавска,Новопазарска), иако се по неким ауторима Ови сојеви спомињу и као Посебнерасе.
Домаћа Гуска одликује Ниско, здепасто тело, Мала глава, прилично широк вратаја Кратке Ноге. Глава је прилично мала Цомпаред тело. Кљун је троугластогоблика и наранџасто-црвене боје. Лице је обрасло перјем и мало избочено, очисветле не тамноплаве боје. Врат је прилично снажан и избочен. Тело је кратко,здепасто ја снажно. Боје је Беле, сиво-плаве, бело-сиве ја сиве. Паре се у јануару или фебруару сам обино носи 10 до 15 јаја. Инстинкт лежења је јако изражен.Телесна маса се креће од 4 до 6 кг.утовљене Могу Бити Тешке сам преко 8 кг.
Домаћа Гуска одликује Ниско, здепасто тело, Мала глава, прилично широк вратаја Кратке Ноге. Глава је прилично мала Цомпаред тело. Кљун је троугластогоблика и наранџасто-црвене боје. Лице је обрасло перјем и мало избочено, очисветле не тамноплаве боје. Врат је прилично снажан и избочен. Тело је кратко,здепасто ја снажно. Боје је Беле, сиво-плаве, бело-сиве ја сиве. Паре се у јануару или фебруару сам обино носи 10 до 15 јаја. Инстинкт лежења је јако изражен.Телесна маса се креће од 4 до 6 кг.утовљене Могу Бити Тешке сам преко 8 кг.
Домаћа Ћурка
Домаћа Ћурка- Доста својим изгледом подсећа на дивљу. Гаји се у готово свим крајевима Србије у мањем броју на сеоским домаћинствима. У зависности од краја у коме су узгајане, услова држања и исхране оформљени су и поједини врста(Јагодинска, Паланачка, Добричка). Боје Домаће ћурке је различита, Најчешће је бронзаста сам плава, ређе црвена, жута, црвена,Шарена. Ћурке леже на јајима 28 дана, уколико се добро негује, храни и пази, може се у току године употребити за више насада. Ћурке су првих недеља (ОКО два месеца), Врло осетљиве, тј. Док им не изађе Бобица на глави и врату, односно Док не пробобају. Домаћа Ћурка је скромна у репродукцији јаја годишње 30-50 јаја, просечне масе 85 грама. Јаја су са пегама. Маса одраслих женских грла креће се од 3-5 кг, мушких између 5 и 8 кг. Релативно се лако Тове, месо им је доброг квалитета. Било је покушаја оплемењавања Домаће ћурке али безуспешно.
Косовски певач
Косовски певач - је мало позната раса кокошака. Која је распрострањена на Косову и Метохији. Претпоставља се да је то аутохтона раса, донета из Турске приликом продора на Балкан. Неки путописци су је 1936. Године у страним гласилима назвали "Гњилански Музички". Глава је крупна, са јаким кљуном, очи су црне или Нешто светлије пигментисане узависности од боје перја, ноге су јаке и голе од браон не црне боје, дугачке,Дрзање тела и главе је високо , перје добро Популарност, Реп је усправан САНеколико сабљастих пера. Креста се састоји од дела громуљастог израштајаизнад ноздрва из кога се формирају два израштаја црвена у виду козјих Рогова.Ове од овакве кресте на глави и потиљку је формирана велика Куба Која јеоборена низ врат. Подбрадњаци Су Велики сам Жарко Црвени, подушњациГоли, Црвени И Велики, Често пута бело попрскани. Варијанта друга пернатекоцке, Која је за дифференце од Претходне-висеће код Ове варијанте Потпуноусправна и стоји као раширена ЛЕПЕЗА висине радим 8 центиметара, сакрајевима пера обореним на једну или другу страну, ау боји осталог перја Која једоминантна на телу. Петлови косовског певаца певају мелодично и дугачко.Дужина једног певања креце се око Десет секунди, има примерака код којих једужина једног певања Ја радим 15 секунди.Ова Раша Спада у слабије носиље.Просечна носивост не прелази 160 јаја Годишње, Беле Боје и тежине 55 до 60грама. Коке себи Често расквоцавају, добро ЛЕЗЕ на јајима и добро воде пилиће. Петлови почну певати у 6 или 7 месецу, Коке пронесу у 8 месецу. Доброкористе храну. Петлови достижу тежину и до 4 кг коке ОКО 3 кг..
Сврљишка кокoш
Ова раса је Настала у источној Србији у широј околини Сврљига, Где се највишеузгаја ја сам Поцему је ја добила име.Глава је Средње величине обрасламперјем испод очију. Кљун је црн. Креста је Мала лисната са назубљенимврховима, Црвене боје Као и подбрадњаци ја заушњаци. Врат је танак и дугачак. Груди су Уске. Леђа средње дуга ја улегнута. Реп је Велики сам усправно подигнут. Крила су велика и добро развијена, што омогућава да добро лети. Батаци су добро оформљени ја прекривени перјем. Боја коже јеБело-Розе. Перје је црне боје са зеленкастим одсјајем. Годишње Кока има 100до 120 јаја. Лако се расквоцавају сам Имају добар матерински инстикт.Просечна маса петла је 2 кг, Коке 1,5 кг. Ова кокош воли простор, није пробирачу храни, отпорна је на болести и Промену Климе.
Банатски голошијан
Банатски голошијан потиче од ердељског голошијана. Ова раса је посебно одомаћена у Банату па отуда и потиче њено име. Из Ердеља је ова расакокоши донета прво у околину Кикинде, одатле се раширила по целој земљи.Банатски голошијан је настао одређеном мутацијом Гена. За дифференце одердељског голошијана, Банатски голошијан Има на половини врата малу пуфнуод перја. Да би се у украсном смислу Битно разликује од којег је настао. Поред пуфне на врату, Често И на глави има малу ћубу.Последњихгодина се ради И на стварању патуљастог варијетета. Да ли коначног признавања Овог , јајне ћелије кокош се на изложбама појављује под радним стандардом.Снажаног Изгледа, Средње Висок Положај тела, идитеврата са Малом пуфном на половини. Тело је облика ваљка, Нешто сужено Према врату и репу. Глава је Средње величине, са лиснатом крестом НајчешћеСА лепо назубљеним врховима. Има и варијетета са ружастом крестом. Врат јеу облику слова С. Ваши је црвено. Ледја су Средње Дуга, мало повијена уназад.Банатски голошијан је живахног темперамента, отпоран на климатске промене и болести, и у сталном је покрету у потрази за храном. Има снажно изражен нагонза лежењем, Коке Су Одличне Мајке. Годишње има 120 не 160 јаја просечне масе 55 грама. Код појединих јединки је носивост изнатно већа.Телесна Маса петла Великог је 2,5 до 3 килограма, Коке 2 до 2,5 килограма. Телесна маса патуљастог петлића је 800 грама, 700 грама коке.
Сомборска капорка
Сомборска капорка је Раша кокошке створена почетком 20.. века у Војводиниукрштањем домаће кокоши, француског худана ја кокошке "Сулмталер". ПослеПрвог светског рата усаглашен је стандард Ове расе, али је целокупнадокументација изгубљена током Другог светског рата. Шездесетих годинаПрошлог Века Група ентузијаста је ову расу поново ревитализовала.Сомборскакапорка је ћубаста кокос, Веома складне форме тела, Врло живахна итемпераментна. Као Средње Тешка етничку припадност истиче се добром носивошћу, лако се расквоцава ја Изводи пилиће. Пилици вец Првог дана поизлегању Имају малу ћубу на глави. По тој одлици расној Сомборска капорка једобила име. Годишње кијају 200 не 220 јаја, коке снесу Боље радим 260 јаја.Кокошке са 6 месеци узраста достижу телесну масу од 2,5 до 3 килограма,Петлови 3,5 до 4 килограма. Ова кокос Воли простор, није пробирач у храни,отпорна је на болести и ПроМену Климе. Познато је више варијетета бојеСомборске капорке: Бела, жута, граораста, црвена.
Шумадинка
Ове аутохтоне расе име настало је по Шумадији у Србији Где је био развијенузгој свиња. У брдским деловима обицно су узгајане шишке, Док у равници усливовима река Нешто боља Раша - Шумадинка. Држане су увек у природнимусловима, лети на Паси ИУ шуми, где су остајале не зиме у жиру ја дотовљаванесу у свињцима кукурузом пред клање. Претпоставља се да је нестала са овихпростора. Учествовала је у стварању мангулице, моравке јаресавке.Шумадинка је Средње Велика сам Грубе конституције. Обрасла јековрџавом чекињом Бело жућкасте боје се сиве. Глава је дуга и уска савеликим Средње ја клопавим Уусимаа. Ледја су шаранаста, САПИ стрме. Трупје ваљкаст. Плодност је слаба праси 3 до 6 прасади Која Имају "ливреју".Слабих је товних спосбности Али је доста отпорна на болести и прилагодљивана екстезиван Начин узгоја.
Шишка
Ова примитивна аутохтона раса свиња је добила назив, највероватније, поресама СА Доње стране врата (Народ их је звао шишкама), Шта је Типицно задиректне потомке европске дивље свиње. Доместицирани Потомци европскедивље свиње били су распрострањени у северној средњој Европи сам.Претпоставља се да су Словени са собом на Ове просторе довели преткешишке. Држана је екстензивно по буковим шумама на сам храстовим испаши.Данас се сматра да је нестала са ових простора ја Да Се Тешко Може пронаћиИУ забаченим планинским крајевима.По изгледу прилично подсећа на дивљу свињу. Глава је велика Уска сам дугачка, Равне профилне линије. Уси су Краткесам стршеће, врата пљоснат. Ледја шаранаста, САПИ стрме. Предњи део телаје знатно више развијен. Чекиње су густе и Остре, Беле, Жуте или смедје боје.Шишка је касностасна свиња годишње за потпуни Развитак Потребно је да радим 3 године. Праси од 4 до 6 прасади у леглу. Прасићи су са "ливрејом",пругама као иу дивље свиње Који се са растом изгубе. Товност ја искоришћењехране су прилично слаби.
Ресавка
Настала је укрштањем непланским шумадинке ја беркшира у подручију Сливареке Велике Мораве, Млаве и Снимите поново, као иу источним крајевимабрдовитим Србије. Локални назив за ову расу је и "везичевска" свиња. Потелесној грађи и особинама слична је моравци.Тело ресавке је Средње Дугосам Сироко. Глава је дуга и уска СА клопавим или полуклопавим Уусимаа. Бојеје шарене са густим чекињама сам глатким жуто-црне боје. Спада у Средњестасне расе месно-масног типа. Крмаче су Теске ОКО 140 кг нерастови ОКО160 кг. Крмаче прасе 7-8 прасади. Добро Користи храну и лако се тови.
Моравка
Моравка или Моравска свиња Настала Је У сливу реке Мораве, укрштањемрасе свиња Локалне - шумадинке, СА беркширом Који Је У Србију увоженКрајем 19. века. У формирању расе учествовале су и расе мангулица и јоркшир.Раса се развила услед тежње Да Се добије раностаснија сам меснатија свињаза дифференце од шумадинке Која Је У Том КРАЈУ раније била највишеузгајана.Глава моравке је Дуга и клинаста са полуклопавим не клопавимУусимаа. Труп је ископао сам Узак. Маша вепрова је око 135 кг, крмача ОКО120 кг. Црносивкасте је боје коже, обрасла црном, ретком и глатком чекињом.Моравка Спада у Средње раностасне меснато-Масне расе. Праси у просекуоко 8 прасади Мада Често и више. Добро Користи храну Која Се састоји обицноод кукуруза, Пасе, Тикве ја помија. Добро се тови сам мезо је доброг квалитета.
мангулице
У 19. веку свиња је претстављала један од основних извозних производа Србије, Настанак магулице се везује управо за тај период. Забележено је да је Кнез Милош поклонио мађарском грофу Јожефу Арчђуку одређени број свиња расе Шумадинка. Ова свиња је укрштана на имању Киша Јено са расама као Што су Бакоњи сам салантор Шта је довело то формирања Посебне расе свиња под називом мангулица. Због изузетне скромности и отпорности била је у Војводини Популарна (нарочито Срему) и Мађарској. Мангулица је данас присутна на простору Србије, МАЂАРСКЕ, Аустрије, Немацке, Швајцарске, Румуније и бивше Чехословачке, Сто говори ио историјским аспектима њеног настајања и некадашње популарности. СЕМ МАЂАРСКЕ, већина осталих Држава Поседује махом мушког ја изоловане запате. У Србији се срећу 2. Соја мангулице сам да ласаста (Сремска Црна ласа, или буђановачка свиња), бела.У околини Суботице се јавља и Бели Суботички сој. У Мађарској сам Румунији се налази и тзв. Ридји сој.Ласаста мангулица се развила на подручју Срема.Мрке је боје и са црним чекињама коврџавим, телесне масе од 100-150 кг Релативно кратког трупа и праси 3-6 прасади. Бели сој, кога у западној литератури зову и "Хунгари масна свиња", је телесне масе око 180 кг, бело сиве боје не жућкасте коврџавих чекиња, мало веће плодности (5-6 прасади по леглу). Њена кожа је сиво пигментисана. Суботички Бели СОЈ је настао укрштањем белог соја несистематским мангулица са Линколн сам вероватно јоркшир расом, тако да је ово продуктивнији и раностаснији СОЈ (7,5 прасади по леглу). Глава им је Средње Дуга, БЛАГО удубљеног профила њушке, уши средње велике, падају напред прекривајући предео лица ОКО очију. Мангулицу одликују снажне кости, снажна мускулатура сам прстен на врату и куштрав понављања са кићанком. Прасад су по прашењу СА пругама сличним прасадима дивљих свиња, пруге себи ГУБЕ после 10 дана код белог соја и после 3-4 недеље код ласасте мангулице. Имају велику потребу за кретањем.Мангулица је касностасна Раша, спорог прираста и високе конверзије хране Релативно, Али Има изузетне Предности Цомпаред Друге расе у погледу слободног напасања у екстензивним системима држања Када њена робустност, отпорност на болести и стрес и издржљивост у погледу климатских услова долази се изражаја.
балкански магарац
Балкански магарац је један од варијетета магарца распрострањеног у скороцелом свету. Води порекло од афричког магарца (Екуус асинус), Док Азијскимагарац (Екуус хомионус) Никад није домистициран.Балкански магарац јеаутохтона примитивна раса. Телесна маса одраслих мужјака се креце то 250 кгженки до 200 кг. Висина гребена код мужјака у просеку износи око 100 цм, кодженки 95 цм. Боја Може Бити црвена, смеђа, тамносива сам црвенкасто смеђа.У погледу исхране је Веома скроман, Јер се задовољава са малом количиномлоше и кабасте хране, Може да ради Веома Дуго. Распро-страњена Је Упланинским пределима Србије и Црне Горе. Полну зрелост достижу Између 2 и2,5 године. Парење је могуце током целе године, али се по правилу одвија упролеће. Након гестације од 12 до 14 месеци на свет долази обицно једномладунче, али се понекад Могу јавити и Близанци. Периоду дојења траје од 6 до 9 месеци.
Домаћи брдски коњ
Предпоставља се да су коњи Ове расе далеки Потомци дивљих коња тарпанасам прзевалског коња Који Су укрштани СА арапским коњима. Свсртан Је Угрупу понија годишње Се Може срести ја Назив у литератури као домаћи брдскиПони. По својим карактеристикама јако је сличан коњима Који се гаје у босни,Бугарској, Македонији и Румунији.То је коњ Челичне грађе, Велике снаге,отпоран на болести, снажне конституције и Велике издржљивости, врло доброПрилагођен климатским приликама подручја на којем Живи, задовољава Сескромном исхраном и смештајем. На себи Врло Весто сам окретно креце и понајнеприступачнијим планинским пределима носећи разне врсте терета илиРазне врсте јахача. Врло је послушан, истовремено Довољно темпераментан.Просечна висина гребена Овог коња је 130-140 цм Обим груди 135-162 цм, јаОбим цеванице 16-18 цм. Телесна маса се креце око 300-400 кг. Боје длаке:најзаступљенија је дората затим црвена, односно боја црна, Врана, алата.Брдски коњ се убраја у товарне животиње И на самару Може носити 100-120 кг.Поред тога Користи се као коњ за вучу и јахање.
нонијус
Razvoj i formiranje ove rase odvijao se u prvoj polovini 19-og veka, kada je u Austro-Ugarska monarhija bila u svetu poznata po svojim vrlo dobrim organizovanim i uređenim ergelama iz kojih su izvoženi konji po cijeloj Europi. Rasa je nastala višestrukim ukrštavanjem Arapskih, Lipicaner, Normanskih i Engleski punokrvnih kobila sa pastuvima uvezenim iz Normadije. Konji su uzgajana paralelno u mađarskom gradu Hortobagu i slovačkom mestu Topolkani. Može se naći u severnoj Srbiji i Vojvodini. Dugo vremena nonius je upotrebljavan u vojne svrhe gde se pokazao kao odlični radni konji.Spada u toplokrvu grupu konja. Prosečna visina grebena pastuva je oko 170 cm, a grebena kobila oko 165 cm. Prosečna masa pastuva je oko 600 kg dok su kobile nešto lakše i dostižu su oko 550 kg. Boje: od svetlo kestenjaste do tamno braon i crne. Glava je srednje veličine. Mirni su i poslušni.
Буша
Спада у групу Буша- краткорогих говеда - Енглисх брацхиерос еуропеус. Познатаје и под називом Домаће Планинско говедо или Илирско говедо. Буса ја Њенимелезе налазе се у неразвијеним брдским, планинским и крашким подручјимаЈужно од Саве и Дунава. Некада је на Балканском полуострву Буса је биланајзаступљенија раса говеда. Употребљавана је за Рад, ИУ производњи млека,ја меса. Врло неуједначено тако да постоји читав спектар сојева.Буша ИмаРелативно мало тело, висине у гребену 100 до 110 цм. Крава је телесне масеод 180 не 250кг, 300кг БИК ОКО. Готово је увек једнобојна и то од сиве, прекосмедје, пругасте (народни назив за Бусе прекривене густим уским пругаматиграстим), Црвене не црне боје с пругом на леђима Која Је У контрасту саосновном бојом. Може Бити жута или зелена (Руса). За бусу је типична срнећагубица тј. тамно пигментисана слузокожа СА светлим ободом длаке ОКО ње.Рогови и папци су увек тамне боје. Рогови су Мали и Кратки. Буса јекасностасна. Јунице се Први ставио припуштају у узрасту од око 2 године. Теладсу Ситна, ПО телењу Маса им је око 15 кг. Лактација траје 9 месеци сам дајеОКО 1000 литара. Количина прилично варира у зависности од услова држања иисхране Тако Да Се Може добити радим 1500 литара по грлу. Одликује седобром плодношћу Доста сам отпорношћу на болести. Буса је Највећи деовремена током лета сам зиме проводи напољу, било на пашњаку или ограђеномиспусту, само по највећој зими и невремену затвара се у сталу. Храна се састојиод Пасе И брста, зими Најчешће од сламе и кукурузовине. ОплемињавењемБусе ја мелиорацијским Радом на поправљању производних особина насталесу И Друге расе ас Шта је гатачко говедо.
Подолско говече
Подолско говече (сиво степско говече или подолац) Спада у групу примигенихговеда Енглисх еуропеус примигениус. Порекло води Директно од Европскогдивљег говечета - тура (Боспримигениус Бојенус). Ова ја њима слична говедасу раширена у прослости на огромном простору од Руских Степа урадисеверног Јадрана. Гајена су у Подолији (отуда и име), Волинији, Галицији,Мађарској, Румунији, Бугарској, Србији (Војводини) и Хрватској (Славонији).Употребљавани су углавном за рад, ређе у производњи млека, ја тову. Постојивише сојева.Подолско говече је крупно, Грубе конституције, Висина у гребену јеоко 130 цм, код крупнијих сојева ја ОКО 140 цм. Маша је крава од 400 не 600 кгБикова 750 до 1000 кг. Боје су сиве, сиво-бела. Губица, Врхови Рогова и папцису увек тамно пигментисани. Има Изузетно велике рогове у облику лире, цијадужина Може Бити И 1 м Распон радим 1,5 м. Касностасна су говеда, јунице сеприпуштају са 2 до 2,5 године старости. Телад при тељењу Имају масу Између18 и 40 кг. Лактација је кратка млечност је мала сам креце се од 700 до 1000литара млека. Млечност варира од услова држања и исхране сам Може седобити радим 2000 литара у лактацији. Подолац је одгајан у најекстензивнијимусловима. За исхрану током лета користе се пашњаци Који, од јула Најчешћесам августа, у сушним Годинама Имају мало зелене траве. После скидањаусева, Могу се користити кукурузишта ја репишта. Зимска исхрана још јеоскуднија, најчешћеје је то слама ја кукурузовина. Ретко се додаје зрнастахрана, обицно отељеним кравама или воловима пред почетак радова. Утаквом СИСТЕМУ исхране и неге, подолац, себи Изванредно прилагодио. Одосталих особина Које карактеришу ову расу су способност адаптације наклиматске Приликама, Добра плодност, Отпорност на болести, способносткомпензације после неповољних услова неге и исхране.
Колубарско говече
Колубарско говече (колубарац) Било је распрострањено у северној Србији уподручију горњег тока реке Колубаре, у Колубарском басену ја Мачви.Претпоставља се да је настало укрштањем Бусе ја подолског говечета у овимкрајевима. Спада у групу примигених говеда. Коришћено је за Рад, Старијиволови су стављани у тов.Нешто је ситније од подолског говечета, просечневисине у гребену око 125 цм. Маша је крава од 350 не 380 кг Бикова од 600 не750 кг. Боје су сиве, сиве или сиво прљаво-смедје. Губица, Врхови Рогова ипапци су тамно пигментисани. Рогови су Велики сам доста Дуги Скоро радим 1 м. Касностасна је Раша, Просечна Маса телади при тељењу је око 20 до 25 кг.Млечност крава је мала ја износи око 800 лиатара у лактацији. Огајани су уекстензивним условима Доста, са слабом исхраном. Одликују се добромотпорношћу на плодношћу и болести.
ДОМАЦИ БИВО
Претпоставља се да су биволи на просторе Балканског полуострва доспели усредњем веку И да су их са собом довели крсташи. Аклиматизовали су се нахладнију климу и раширили се и одомаћили у Неколико земаља Балкана, као И на подручију јужне и југозападне Србије. Биволи са подручија Србије и Балканаприпадају медитеранском типу. Употребљавају се за рад Као и за производњумлека, ја маслаца.То су крупне животиње, Висина у гребену биволица је од 125цм, 135 цм, код бивола. Масе су од 500 не 550 кг, код крава и 600 не 700 биковикг. Боје су црне Ретко СА Белим пегама. Глава је Уска, Рогови су јаки изакривљени, повијени на горе, тамно пигментисани Као и губица. Биволи сукасностасни, биволице бивају спремне за припуст са 2 до 2,5 године, Док биковија касније. Просечан Животни век бивола је од 20. до 25 година. Гравидитеттраје 300 не 320 дана, телад су при тељењу Су Тешка у просеку око 40 кг. Улактацији даје око 1000 литара млека. Млеко садржи Велики проценат млечнемасти око 8%.
АЛПСКА КОЗА
Алпска коза или Француска алпска коза (Алпине) је раса домаће козе, која потиче изфранцуских Алпа. Код стварања ове расе корисшћена је дугогодишња селекција високе производње млека, због чега спада међу најмлечније расе коза. На први поглед ова раса личи најелена, има живахне очи, уши су усправне, а нос је обично плав. Има широк дијапазон боја и обележја, боја варира од беле, сиве, смеђе, црне, до црвене, али могућа је појава комбинација ових боја на истој јединки. Француска алпска коза је крупна животиња и грубље је грађе. Просечна тежина женке је од 60-80 kg, а јарца 80-100 kg. Млечност коза ове расе износи 500-800 литара у току једне лактације која траје око 280 дана
балканска коза
Домаћа балканска коза је типичан прајмер примитивних раса слабихпродуктивних особина. Највише је распрострањена у брдско планинскимпределима Наше земље.
Просечне је висине око 65 цм у гребену, Маса им је 34-40 кг. Длака је дуга ијавља се у варијететима Свим боје. Јарчеви на глави Имају велике и доброразвијене рогове, код Коза ти Рогови су мањи. Тек је плодна са наврсене 2 године. Јари 1-2 јарета. Лактација Кратка 7-8 месеци. Врло је отпорна на ниске температуре.
Просечне је висине око 65 цм у гребену, Маса им је 34-40 кг. Длака је дуга ијавља се у варијететима Свим боје. Јарчеви на глави Имају велике и доброразвијене рогове, код Коза ти Рогови су мањи. Тек је плодна са наврсене 2 године. Јари 1-2 јарета. Лактација Кратка 7-8 месеци. Врло је отпорна на ниске температуре.
IL DE FRANCE OVCA
Il d'Frans (Ile-de-France) раса је настала на бази укрштања оваца мерино рамбујеа са енглеским товним раностасним дишлеј (lester - leicesteer) овновима. Повратним укрштањем и строгом селекцијом створене су генерације, које су одговарале у погледу конформације тела и производње меса, али производња вуне, а поготову квалитет вуне, није одговарао постављеном циљу. Ради тога су као коректор Il d'Frans (Ile-de-France) коришћени висококвалитетни овнови мерино рамбујеа. Раса је добила име по покрајини на северу Француске.
Животиње ове расе имају велики формат, тешке су и рано сазревају. Имају широку главу, избочене очне дупље, лице средње дужине, а усне и нос су мало дебљи. Овце и овнови су без рогова (шути).
Уши су велике, хоризонталне и мало уздигнуте, никада не падају, а покривене су фином, кратком длаком беле боје. Врат је кратак, врло мускулозан, добро усађен у рамена, без кожних набора. Труп се одликује великим ширинама. Посебно су добро изражене ширине леђа и задњег дела тела тј. сапи и бутови. Грудни кош је широк и дубок, а грудна кост избочена. Ребра су заобљена, права и широка. Леђна линија је равна, а реп високо усађен. Трбух је лако заобљен, ноге су јаке, и због великих ширина и дубина тела, изгледају кратке.
Овце су добро обрасле белом вуном по целом телу. Једино су ноге испод скочног зглоба, уши и део главе испод линије која пролази кроз ушне дупље покривени длаком беле боје. Просечан годишњи принос непране вуне по овци износи 4-4,5, а око 7-8 кг по овну, с рандманом од око 45%. Дужина вунског влакна је око 8 цм, а дебљина 23 - 27 микрона (А/АБ сортимент). Руно је затворено, а вуна уједначена и равна.
Телесна маса одраслих оваца износи 60-65, а овнова максимално 120-130 кг. Рандман меса старијих грла се креће између 52 и 55, а јагњади и преко 60%. У Француској ова раса оваца углавном служи за производњу меса. Млада јагњад у тову, у старости од 90 дана, постижу телесну масу од 30-35 кг, остварујући дневни прираст од 250-300 грама, па и више. Овце су веома плодне. У нормалним условима исхране и држања од 100 оваца се добије 130, па и 150 јагњади. У селекционисаним запатима, који се држе у повољним условима спољне средине, плодност се креће од 160-180%. Животиње су раностасне и улазе у приплод са 12 месеци. Il d'Frans (Ile-de-France) раса оваца није подесна за дуга пешачења. Одличан је трансформатор обилне хране у месо. Успешно се може гајити само на оближњим богатим пашњацима (вештачки пашњаци на низијским теренима) или у објектима, то практично значи, да се гајење ове расе препоручује само газдинствима која имају интензивну пољопривредну производњу.
Ово је данас, једна од најпопуларнијих оваца у Француској и на њу отпада око 11,5% од укупне популације оваца у овој земљи.
Il d'Frans (Ile-de-France) раса је извожена, а и данас се извози, широм света. Распрострањена је у Италији, Шведској, Пољској, Немчкој, Србији, а извожена је чак и у афричке земље.
Животиње ове расе имају велики формат, тешке су и рано сазревају. Имају широку главу, избочене очне дупље, лице средње дужине, а усне и нос су мало дебљи. Овце и овнови су без рогова (шути).
Уши су велике, хоризонталне и мало уздигнуте, никада не падају, а покривене су фином, кратком длаком беле боје. Врат је кратак, врло мускулозан, добро усађен у рамена, без кожних набора. Труп се одликује великим ширинама. Посебно су добро изражене ширине леђа и задњег дела тела тј. сапи и бутови. Грудни кош је широк и дубок, а грудна кост избочена. Ребра су заобљена, права и широка. Леђна линија је равна, а реп високо усађен. Трбух је лако заобљен, ноге су јаке, и због великих ширина и дубина тела, изгледају кратке.
Овце су добро обрасле белом вуном по целом телу. Једино су ноге испод скочног зглоба, уши и део главе испод линије која пролази кроз ушне дупље покривени длаком беле боје. Просечан годишњи принос непране вуне по овци износи 4-4,5, а око 7-8 кг по овну, с рандманом од око 45%. Дужина вунског влакна је око 8 цм, а дебљина 23 - 27 микрона (А/АБ сортимент). Руно је затворено, а вуна уједначена и равна.
Телесна маса одраслих оваца износи 60-65, а овнова максимално 120-130 кг. Рандман меса старијих грла се креће између 52 и 55, а јагњади и преко 60%. У Француској ова раса оваца углавном служи за производњу меса. Млада јагњад у тову, у старости од 90 дана, постижу телесну масу од 30-35 кг, остварујући дневни прираст од 250-300 грама, па и више. Овце су веома плодне. У нормалним условима исхране и држања од 100 оваца се добије 130, па и 150 јагњади. У селекционисаним запатима, који се држе у повољним условима спољне средине, плодност се креће од 160-180%. Животиње су раностасне и улазе у приплод са 12 месеци. Il d'Frans (Ile-de-France) раса оваца није подесна за дуга пешачења. Одличан је трансформатор обилне хране у месо. Успешно се може гајити само на оближњим богатим пашњацима (вештачки пашњаци на низијским теренима) или у објектима, то практично значи, да се гајење ове расе препоручује само газдинствима која имају интензивну пољопривредну производњу.
Ово је данас, једна од најпопуларнијих оваца у Француској и на њу отпада око 11,5% од укупне популације оваца у овој земљи.
Il d'Frans (Ile-de-France) раса је извожена, а и данас се извози, широм света. Распрострањена је у Италији, Шведској, Пољској, Немчкој, Србији, а извожена је чак и у афричке земље.
Сјеничко-Пештерска Овца
По својој бројности и распрострањености географској Сјеничко-ПештерскаОвца је Најзаступљенији СОЈ праменке на подручију Србије. Овај сој праменкесе развио на Пештерској висоравни у околини Сјенице. Међутим СЈЕНИЦКАовца или Васојевићка овца Како се још назива узгаја се на ширем подручијузападне Србије, источним деловима БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И северномДелу Црне Горе. Данас се у Србији Ретко Може наци Чиста СЈЕНИЦКАпраменке, обицно су да бисте јединке укрштене СА Мерино овцама.СјеничкаОвчи је крупна, Висина у гребену овнова је 65 цм, оваца 60 цм. Просечна масаовнова је око 60 кг, оваца ОКО 45 кг. Мускилатура је Средње развијена.Употребљава се за производњу меса, малека ја вуне. У лактацији даје 60-80литара млека. Јагањци су на јагњењу тески око 4 кг. Боја Руна је скоро увекцрна, Мада има и мали проценат црних оваца. Глава је обрасла длакамаБелим, са карактеристичним тамно пигментираним пољима На врху губице, Окоочију И на Уусимаа. Код типичних сјеничких оваца губица је само На врхупигментирана, Око очију Имају веће или мање колутове у облику наочара, уши супигментиране од половине. Ноге Су Беле или са тамним пегама. Тело јеобрасло дугом Средње вуном, левкастих праменова, полузатвореног Руна.Годишње даје од 1,5 до 2 кг вуне.
ШАРОЛЕ
Сароле је Француска Раса оваца за производњу меса, Која је резултат дугеселекције Врло. Настала Је У РЕГИОНУ континенталне климе, те се овцеСароле одликују Великом отпорносцу сам способносцу прилагодјавањапроменљивим климатским брзог и другим условима. Овце Ове расе Имајуизузетне материнске особине: плодност и млецност, Али ја изванредне товнеспособности као сто су Високи прирасти, Добра конформација ја Квалитеттрупа, сто је ЦИНИ расом за производњу меса, Која мозе Да Се Гајић као цистараса Али ја Да Се Користи за укрстање. Због поседовања Великог потенцијалаза прираст Раша Сароле се сврстава медју водеце европске расе за производњу меса. Квалитет трупа заклане јагњади односио је Многе Награде и признања на такмицењима. Ове особине цине Да је избор овнова Ове расеизванредан за Индустријско укрстање Јер се код мелеза поправљаконформација јагњади, Све Су прирасти И Радман, са вецом тезином закланејагњади, без повецања масноце.Све Наведене особине цине Да је РасаСароле увезена у Висе од 25 земаља света, на цетири континента, од Канадеуради Јапана, преко Европске Уније, Швајцарске, Турске, Кине. Данас је има иуземљама насег окружења, у Словенији, Мадјарској, Бугарској.
Винтемберг
Ова раса оваца је Настала у Немачкој у Баден-Виртембергу покраинама самБаварској Где је СА ОКО 90% популације оваца најзаступљенија. Ради се окрупној овци, снажне конституције за производњу меса и вуне, а тим сто јепоследња година Због ниске цене вуне, селикција вршена на призводњу меса.Вуна је беле боје без тамних пега, дужине 7-8 цм, коврџава и финоце од 24-27микрометра. Годишњи принос вуне износи 6-8 кг код овнова, 3,5-4,5 кг, кодоваца. Улази у приплод са 12-18 месеци старости. Проценат ближњења је око60% тј. на 100 јагњења ОКО 160 јагњади. Телесна маса јагњади при јагњењу је3,5 - 4,5 кг, у завсности од броја. У зависности од нацина Това, јагњад постижеДневни прираст од 300г не 420г Сто Значи да са 90-100 дана достижу телеснумасу од 30 - 40 кг. Рандман меса је 57%, Квалитет одлицан, без интензивногмириса. Просечна телесна маса одраслих овнова је 110-140 једногодишњиховнова 90 - 110 кг. Одрасле Овце постижу тежину од 70-90 кг, једногодишњедвиске од 55-70кг.
Ова раса оваца је погодна за гајење у равничарским Како Тако ИУ брдскимпределима на висини 1400м уради. Веома добро подноси климатске условеовдашње О чему говори и масовност Ове расе у Насим крајевима. Може секористити за Оплемењивање аутохтоних раса Као и за гајење у чистој раси.
Како немачки стручњаци казу, Модерни Виртемберг не заостаје у производнимкарактеристикама Цомпаред товне расе у шта смо ми Срби могли да сеуверимо
Ова раса оваца је погодна за гајење у равничарским Како Тако ИУ брдскимпределима на висини 1400м уради. Веома добро подноси климатске условеовдашње О чему говори и масовност Ове расе у Насим крајевима. Може секористити за Оплемењивање аутохтоних раса Као и за гајење у чистој раси.
Како немачки стручњаци казу, Модерни Виртемберг не заостаје у производнимкарактеристикама Цомпаред товне расе у шта смо ми Срби могли да сеуверимо
Пиротска Овца
Овај сој праменке је најраспрострањенија на подручју Пирота, где је развијен и по коме је добила име ја. Пиротска овца Спада у групу дугорепих оваца.ОвцеСу обрасле белом вуном, има и грла са црном ја сињавом вуном. Годишњи даје1,2-1,4, овнови ОКО 1,5 кг вуне. Од вуне пиротске овце, у Пироту и околини, СЕизрађују надалеко познати Пиротски ћилими. За 6 месеци лактације јајних ћелијаовца произведе 75-80 литара млека, рачунајући и млеко Које посиса јагње.Касностасна је. Овце су шуте, овнови рогати. Од 1954.године почео је Рад наоплемењивању Ове овце са овновима Мерино Арл ја Виртембершке расе.Користећи се методом комбинацијског укрштања, УЗ примену ригорознеселекције, створен је много продуктивнији генотип, тзв. Пиротска оплемењенаовца.
Кривовирска Овца
Кривовирска Овца је СОЈ праменке Који се узгаја у Србији, у околини КривогВира, по којем је и добила име. Спада у групу Средње крупних краткорепихпраменки.Просечна телесна маса оваца је око 38 кг, овнова 50 кг. Висинаовнова у гребену је око 65 цм, оваца ОКО 60 цм. Узгаја се за производњу меса,млека, ја вуне. Руно је отворено, састављено од шиљастих праменова, кодбољих Запата Може Бити сам полузатворено, Јер је овај сој на прелазу Измеђунепристојно ја груборуне праменке. Просечан Годишњи настриг непране вунеизноси око 1,5 кг, код оваца и око 2 кг, код Онова. Вуна је беле боје. Глава иноге су обрасле длаком, Која је једнобојно Жуте или прскано Жуте боје. На Целуи по темену главе налазе се дугачки праменови вуне Који образујућубу.Просечна млечност оваца ових је 30 литра, без млека, Које посише јагње.Просечна плодност се креце то 110%. Касностасна је. Овце су шуте, овновиИмају добро развијене, спиралне рогове.
ОВЦА Липска
Липска овца је СОЈ праменке Који је настао у околини Смедерева и села Липепо коме ја носи име. Спада у групу срење крупних праменки.Просечна Висинаовнова у гребену је 65 цм, оваца 60 цм, овнови Имају телесну масу од око 60 кг,50 кг овце. Употребљава се за производњу млека, меса и вуне. Од млека Овеовце прави себи липски господине. У лактацији даје око 100 литара млека.Добро је обрасла вуном, руно је полуотвореног типа. Годишњи настриг варираод 2 до 6 кг. Боја вуне је Бела. Глава и ноге обрасле црном длаком Су. ОвновиИмају рогове.
ОВЦА Каракачанска Овца
Каракачанска Овца је аутохтона праменка, Коју Су још давно гајили Власијаја Каракачани. Спада у најситније сојеве праменке.
Висина гребена оваца у просеку износи 55, овнова ОКО 60 цм. Телесна масаодраслих оваца креце се од 23-40 кг, овнова ОКО 35 кг. Животиње су обраслекарактеристичном црном вуном, Која у мањем броју оф цасес Може Бити Мрка,или пак Бела. Ваши, уши и ноге су обрасле кратком црном длаком. Руно јесастављено из отворених праменова са влакном без вијуга. Годишњи настригнепране вуне оваца у себи креце 1,1-1,3, 1,5 кг, у овнова. Просечна млечностпо овци је око 25 литара (без млека, Које јагње посиса). Каракачанска Овца јечврсте грађе тела, снажне конституције. Скромна је и отпорна Веома Али СлабоПроизводна. Спада у групу изразито краткорепих оваца. Касностасна је. Од 100оваца добија се 105 јагњади ОКО. Овнови су рогати, овце шуте, а тим сто серогатост јавља ја код њих у мањем броју оф цасес.
Висина гребена оваца у просеку износи 55, овнова ОКО 60 цм. Телесна масаодраслих оваца креце се од 23-40 кг, овнова ОКО 35 кг. Животиње су обраслекарактеристичном црном вуном, Која у мањем броју оф цасес Може Бити Мрка,или пак Бела. Ваши, уши и ноге су обрасле кратком црном длаком. Руно јесастављено из отворених праменова са влакном без вијуга. Годишњи настригнепране вуне оваца у себи креце 1,1-1,3, 1,5 кг, у овнова. Просечна млечностпо овци је око 25 литара (без млека, Које јагње посиса). Каракачанска Овца јечврсте грађе тела, снажне конституције. Скромна је и отпорна Веома Али СлабоПроизводна. Спада у групу изразито краткорепих оваца. Касностасна је. Од 100оваца добија се 105 јагњади ОКО. Овнови су рогати, овце шуте, а тим сто серогатост јавља ја код њих у мањем броју оф цасес.
ОВЦА Шарпланинска праменкa
Углавном се гаји и на Косову, у РЕГИОНУ Шар-планина, по којој је добила име. Спада у кратко репе овце, по величини формата унапред се сврстати у Можемушкарац, него у Средње велике овце. Висина гребена јој је око 58 цм. Телеснамаса овнова износи у просеку 45-50 кг, оваца 32-35 кг. Овај сој је једини сојпраменке Домаће Који има чисто Белу вуну, без црних или сињавих влакана.Глава и ноге су обрасле длаком, Која је такође Беле боје, без икаквихпигментираних места. Обраслост вуном шарпланинске овце не задовољава.Руно је отворено, подељено дуж кичменог Често стуба, праменови су шиљасти.Овце дају просечно Годишње 1,3 кг, овнови1, 6 кг, непране вуне. Просечнамлечност Ове овце је 90 литра, рачунајући и количину Коју јагње посиса.
ОВЦА Сврљиска праменка
Један је од најмањих растом праменки. Врло снажне конституције, готово ЦЕОсвој живот проведе на пашњаку. Овнови су Високи у гребену око 57 цм, јателесне масе око 40 кг. Овце су високе у гребену 50 цм Имају телесну масу упросеку 35 кг. Употребљава се за производњу млека, меса и вуне. Руно јеотвореног типа дугих праменова. Влакна Су права. Боја Руна је Бела илиСветло смеђа. Глава је покривена белом длаком Као и Ноге. На глави сеналазе спирално увијени Велики Рогови Који расту на горе.
Виторога праменке се назива још и Влашка виторога Овчи, или дубска Овчи.
Виторога праменке се назива још и Влашка виторога Овчи, или дубска Овчи.
ОВЦА Сврљиска праменка
Распрострањена је од Лебана и Лесковца Све уради Доњег Милановца и Кладова. Распростире се у планинском венцу измедју Књазевца и Ниса. Масатела одраслих оваца је око 45-50 кг, овнова 65-75 кг, Сврљиска овца даје упросеку око 80 лит. млека за лактациони периоду од 6 месеци. Додај запати кодкојих се млецност креце сам ОКО 150 лит.;
ОВЦА ЦИГАЈА
Распрострањена је у Војводини Јер је најпогоднија раса за равницарскетерене, Где је прилагодјена еколоским економским условима сам. . Гајић се усуседним земљама (Хунгари, Пољска, Румунија) Средње стасна Раша тројнихпроизводних особина (месо, млеко, вуна) Које Су знацајно изразене; ПросечнаЗива Маса одраслих овнова је 70-100 кг, па и више; Просечна Жива масаодраслих оваца је 55-70 кг, па и више; Висина гребена оваца је 67 цм, саваријацијама од 60-76 цм, глава је Средње Велицине, Доста узаног Цела,овнови Имају испупцен Профил; Вуна је беле боје, Док Су ноге, глава и усипокривени длаком црне боје; Годисњи настриг вуне у овнова 5-6,5 кг Плодностоваца се креце око 130%; Производња млека, у лактацији од 6 месеци је од 50-150 кг;
ОВЦА Бардока
Бардока или Беле мејтохијска Овчи, Гајић се на подручју Метохије, по цему једобила име, нароцито ОКО Пеци, Дјаковице, истока, Децана, затим у једномДелу Црне Горе око Андријевице годишње допире Све уради Улциња.Спада укрупније праменке, Просечна висина гребена одраслих оваца износи 65 цм,одраслких овнова 70 цм.Маса тела оваца је у просеку 42 кг, али са знатнимваријацијама Које Се крецу ја радим од 60 кг, сто говори о великој генетскинеуједнаценој популацији; Плодност је мала, Јер се од 100 оваца добије око 110јагањаца;. Бардока је најмлецнија НАСА праменке Јер у лактацији од преко 6 месеци даје у просеку 80-120 лит, ау продузеном периоду млецности Која МозеДа траје висе од 7 месеци поједина грла дају Висе од 200 лит. млека; Дебљинарунског влакна је око 39 микрометара сам Спада ја Насе најгрубље праменке;Вуна је беле боје, Руно је отворено, праменови су сиљасти сам дугацки око 20цм, Принос Руна Је У просеку у оваца 2,5 кг, овнова 2,9 кг.
