ОРЕЗИВАЊЕ
РЕЗИДБА ОРАХА
У првој години након скраћивања саднице кренуће пупови са врха из којих е се развити Изданци СА листовима Који Ће постати примарне гране у будућој крошњи.Код нижих садница, у првим Годинама узгоја Треба формирати дебло Тако Да Се подстиче развој пупљења на врховима. Ако на кореновом врату или на деблу крену "непожељни" пупови, такви листови морају да се оставе Због скупљања хранива, или да се повију од земље да би се смањила бујност, храниви сокови усмерили у пупове На врху или се пинцирају на 2-3 Листа. Одстрањују се у јесен године садње или у пролеће Следеће године. У Другој сам трећој години, резидба се усмерава на Формирање дебла и крошње, при Чему треба знати да Ће у првој и другој години узгоја Бити Мали пораст надземног дела воћке Због прилагођавања и почетног раста кореновог система. Тек кад се воћка добро укорени, почеће интензивнији раст надземног дела воћке. Зато је Врло ВАЖНО Да Се у том временском периоду Воћњак дрзи ЧИСТ од корова, штитити од напада дивљачи, болести и штеточина.ледећих година наставља се избор примарних грана повијањем или отклањањем од проводнице на 60-80 цм. На примарним гранама Следећих година оставиће се секундарне гране О Којима код ораха Не Треба водити посебну бригу. Непожељне гране и сувишне младице Које ће се развити на стабу (конкуренције), треба одмах У периоду вегетације одрезати Док су зељасте, али најкасније До краја јуна.
Резидба у роду
Стара Родна стабла режу се на Следећи Начин:
1.Одрезати или отпилити све поломљене, осушене или оштећене гране тако да рез буде 20-30 цм у здраво 2.Одстранити густе, примарна гране Из средине крошње И на размак 70-90 цм. Одстранити ОНУ гану Која смета ми рањава другу грану 3.Одрезати конкурентне гране (водопије) у летној резидби ОСИМ у случају Када Це се користити као изданица 4.Изданице Грана, као код већине воћака, Се Не скраћују него се остављају једноструко на спољну грану .Обавезно све ране премазати воћарским воском.
Резидба у роду
Стара Родна стабла режу се на Следећи Начин:
1.Одрезати или отпилити све поломљене, осушене или оштећене гране тако да рез буде 20-30 цм у здраво 2.Одстранити густе, примарна гране Из средине крошње И на размак 70-90 цм. Одстранити ОНУ гану Која смета ми рањава другу грану 3.Одрезати конкурентне гране (водопије) у летној резидби ОСИМ у случају Када Це се користити као изданица 4.Изданице Грана, као код већине воћака, Се Не скраћују него се остављају једноструко на спољну грану .Обавезно све ране премазати воћарским воском.
РЕЗИДБА КИВИЈА
Орезивање и резидба кивија није Потребна Прве три године. Како је киви биљка пењачица, Потребно јој је пре или одмах након садње поставитиарматуру од ступова сам Жице као Што да чинимо КОД подизања винограда.Овувоћку Најчешће узгајамо КАО двокраки кордонац На двије жице Или КАО перголу.Размак садње При том Треба износити око 6 метара, Између Сваке биљке поставља се један ступ од дрва, бетона или метала в Које се причврсте поцинчанежице 3,5 мм промјера. Ступови На крају редова морају Бити јаци сам добро усидрени Да Се арматура не сруши. Саднице се обицно вец прве године након садње савију сам вежу уз прву жицу. Тада тoком лета на савијеном месту потерају Нове младице од којих се једна везе насупротну страну од оне савијене, друга се пуста да расте до друге жице или до крова . Слабије младе биљке усмеравамо без резидбе, док слабо растуће избојке кивија,који се из било ког разлога нису успели квалитетно развити, скратимо у зимском периоду на 2-3 . То радимо како би биљка ојачала, тако добијемо квалитетну биљку за даљи узгој.
Даља резидба зависи о начину узгоја који желимо направити. Основну или узгојну резидбу обављамо од садње до родности у 3-4 године. У том периоду формирамо иобликујемо жељену висину и облик биљке. Сав узгој обављамо уз подршку јер је биљка, како смо већ рекли, врло осетљива, а дневно може нарасти и до 8 цм. Тако нам киви већ следеће године након садње може досегнути висину од два и више метара. Уколико је лоза довољно дебела и чврста, скратимо је на висину до 20 цм,испод жице која је постављена на жељеној висини. Тада ће из два најгорња пупа избити по један избојак, које ћемо касније разместити у жељеном смеру. Избојке учврстимо благо погнуте према жици и вежемо, тако смо добили две нове гране.
Резидбу обављамо децембар-март, док биљка мирује. За време бујног раста, ради правилног узгоја, снабдевања целог чокота , обављамо летњу резидбу јуни-септембар Резидба на родност обавља се када је биљка стара 3 или 4 године, што зависи од квалитета и кондицији стабла, услова узгоја и уравнотежења раста и родности.
При резидби посебно је потребно знати да киви роди на овогодишњим избојцима који су израсли на прошло годишњим гранама, исто као и винова лоза, па је и резодговарајући виновој лози. Треба знати да сваки овогодишњи избој није родан па су честе грешке при резу. Наиме, избојак који је ове године израстао на деблу или старијој лози није родан и не доноси плод. Такав избој најчешће има израженије oдебљале пупољке на горњем делу избојка, док су први при дну уочљивије слабији.Тек следеће године може на таквом избојке да израсту неродна лоза, коју ћемо касније моћи да користи. Избојци који су потерали са одебљалих пупова често су родни и доносе плод од четвртог до осмог пупoљка .
У зимској резидби треба одрезати кратке избојке који су израсли из таквих родних пупољака, који су прошле године имали род. Оставимо само избојке са 10-12пупољака, који још нису имали род. У зеленој резидби прикраћујемо избојке,односно р ежемо их тамо где су се почели оматати око подршке. Друге избојке прикраћујемо на до 12 пупољака . Резидбу за обнову, односно подмлађивање обављамо кад је биљка ослабила и нема више снаге квалитетно рађати иодржавати се.
Тако слабе и исцрпљене биљке замењујемо избојцима које смо оставили из спавајућих пупова на пању. При остављању таквог избојка морамо одмах одстранити све остале избојке, како би се гранчица коју смо оставили за подмладак могла добро развијати.
Даља резидба зависи о начину узгоја који желимо направити. Основну или узгојну резидбу обављамо од садње до родности у 3-4 године. У том периоду формирамо иобликујемо жељену висину и облик биљке. Сав узгој обављамо уз подршку јер је биљка, како смо већ рекли, врло осетљива, а дневно може нарасти и до 8 цм. Тако нам киви већ следеће године након садње може досегнути висину од два и више метара. Уколико је лоза довољно дебела и чврста, скратимо је на висину до 20 цм,испод жице која је постављена на жељеној висини. Тада ће из два најгорња пупа избити по један избојак, које ћемо касније разместити у жељеном смеру. Избојке учврстимо благо погнуте према жици и вежемо, тако смо добили две нове гране.
Резидбу обављамо децембар-март, док биљка мирује. За време бујног раста, ради правилног узгоја, снабдевања целог чокота , обављамо летњу резидбу јуни-септембар Резидба на родност обавља се када је биљка стара 3 или 4 године, што зависи од квалитета и кондицији стабла, услова узгоја и уравнотежења раста и родности.
При резидби посебно је потребно знати да киви роди на овогодишњим избојцима који су израсли на прошло годишњим гранама, исто као и винова лоза, па је и резодговарајући виновој лози. Треба знати да сваки овогодишњи избој није родан па су честе грешке при резу. Наиме, избојак који је ове године израстао на деблу или старијој лози није родан и не доноси плод. Такав избој најчешће има израженије oдебљале пупољке на горњем делу избојка, док су први при дну уочљивије слабији.Тек следеће године може на таквом избојке да израсту неродна лоза, коју ћемо касније моћи да користи. Избојци који су потерали са одебљалих пупова често су родни и доносе плод од четвртог до осмог пупoљка .
У зимској резидби треба одрезати кратке избојке који су израсли из таквих родних пупољака, који су прошле године имали род. Оставимо само избојке са 10-12пупољака, који још нису имали род. У зеленој резидби прикраћујемо избојке,односно р ежемо их тамо где су се почели оматати око подршке. Друге избојке прикраћујемо на до 12 пупољака . Резидбу за обнову, односно подмлађивање обављамо кад је биљка ослабила и нема више снаге квалитетно рађати иодржавати се.
Тако слабе и исцрпљене биљке замењујемо избојцима које смо оставили из спавајућих пупова на пању. При остављању таквог избојка морамо одмах одстранити све остале избојке, како би се гранчица коју смо оставили за подмладак могла добро развијати.
РЕЗИДБА ЈАБУКА
Opste napomene: visina krošnje ne sme biti veća od razmaka sadnje, maksimalna visina je 80 % od rastojanja između redova, npr. ako je sadnja 3 m red od reda, visina krošnje može biti do 2,4 m; debljina krošnje, kod gustih nasada preporučuje se da bude 120 do 150 cm; u gornjem dijelu krošnja ne smije biti gusta; nijednu rodnu grančicu ne smemo rezati osim ako ih ima previše. rana letnja rezidba kada je porast mladica 5 – 10 cm, primjenjuje se kod formiranja uzgojnog oblika, ta rezidba povoljno utiče na pravilan izbor grančica.
РЕЗИДБА Вишње
Rezidba za formiranje krošnje
Ова резидба обавља се већ након садње, односно пред кретање вегетације прве године, а састоји се у прикрацивање саднице на жељену висину ради избијања младица, које ће представљати примарне гране крошње и самукрошњу. За постизање што правилнијег раста изабраних примарних (три, ређечетири) скелетних грана рана летња резидба када је пораст младица 50-10 цм,примењује се код формирања узгојног облика, та резидба повољно утиче направилан избор гранчица
ПОСТУПЦИ за рану летњу резидбу: (вазе) могу се такође употребити танке дрвене притке и разно коље, али је најприкладније трска трска се једноставно поставља, глатка је, кретањем због ветра не изазива оштећење грана, може и трајношћу и не ствара веће финансијске трошкове. Правилном резидобом и снажним растом коласта крошња (ваза) дове је потпуноформирана на крају четврте, а најдаље пете године након садње. Она у томслучају има довљно светла и ваздуха, што је, уз остале чиниоце, важан предуслов за добру, родност,а нарочито добар квалитет плода.
Резидба за плод
Након периода формирања почиње период родности, односно производње, укојем се резидбом ствара и обнавља вегетативни прираст и родно дрво, какоби се стабло мараске што дуже одржало у пуној и редовној родности.
Резидбом треба крошњи мараске обезбедити прозрачност и доброосветљење, омогућити стварање довољно вегетативног прираста и родногдрвета. Код дове је потребана мања, лаганија, али редовна резидба. У периоду родности мараске, резидбом се у првом делу уклањају суве изакржљале гране, те гране које се испреплаћу и сметају једна другој, нарочито уунутрашњости крошње. Скраћују се, затим, родно дрво (рез уназад) и уклањаизрођено, чиме се регулише раст родноих грана, потпомаже стварање цветних пупољака и омогућава нови вегетативни прираст као замена за изрођено дрво.
Важно је истакнути да стабло мараске треба редивито Резаtи сваке године или понекад сваке друге, зависно од количине вегетатиног при раста и родног дрвета. Резидба дове обавља се у периоду зимског мировања, дакле у времену одопадања лишћа до почетка кретања вегетације. У обалном подручју узгојадове, у којем су ниске темпертуре ретке, резидба мараске се може обављатиготово у било које доба тог периода, зависно од величине засада и бројастабла. Али, у континенталном делу тог подручја, у којем су температуре испод0 ° Ц чешће или могуће, резидбу треба обављати при крају периода зимскогмировања, када је опасност ниских температура мања, но обавезно препочетка кретања вегетације. То је зато што ниске температуре неповољно делују на пресеке грана насталих резидбом. То опет зависи од величинезасада и броја стабала код којих треба обавити резидбу, иако у великимзасадима резидба почиње рано (децембар) и штете од ниских температуранису у већој мери примећене.
Резидба мараске се може обављати и током вегетације. Та тзв. зелена илилетња резидба допуна је зимској резидби, а обавља се у циљу потпомагања уформирању крошње, бржег раста скелетних грана и ослобађањуунутрашњости крошње од сувишних избоја или водопија.Зелена резидба врлоје корисна за бржи вегетативни раст и родност стабла
Код правилне и редовне зимске резидбе мараске у пуном роду нема већепотребе за летњем резидобом.
.
REZIDBA TRESNJE
Резидба у време вегетације
Сврха резидбе у време вегетације код младих воћака је боље и бржеобликовање узгојног облика. Како је већ истакнуто, боља је успоставаравнотеже раста и родности. Код старијих воћака резидбом у време вегетације постиже се боља диференцијација цветних пупољака, потиће себочно разграњење, а тиме и боље осветљење крошње. Поједине воћне врстеврло добро реагују на резидбу у време вегетације, нарочито коштичаве воћне врсте (кајсија, трешња, шљива идр.). Тако код трешње предност дајемо зеленој резидби првенствено због тога што пинцирање младица непосреднонакон бербе омогућава потпуно зарашћивање рана и спречава "смоло тећину",што није случај код резидбе у мировању.
Како резати након бербе плодова:
- Прво уклоните све мртве, оштећене и болесне гране.
- Затим уклонити све младице које расту унутар крошње како би се осигуралоосветљење унутрашњег дела крошње, јер само листови који су потпунообасјани сунцем могу бити фотосинтетски најактивнији.
- Преостале младице у крошњи пинцирати на дужину 20-30 цм, односно 5-6листова. На тај начин осигуравамо повољан однос листа и плода како бисмодобили плодове најбоље квалитета.
Пинцирање (Хеадинг цутс)
Како је трешња воћна врста подложна апикалној доминацији (раст вршногпупа), један од начина спречавања наведене појаве који се често користиуправо је пинцирање. Пинцирање родних младица представља рез врховамладица. На тај начин зауставља се раст младица и стварају се повољниуслови за бољу снабдевање биогених елемената u квалитетнију родност. Намладици испод пинцираног места обликују се генеративни и 1-2 вегетативна пупoљка .
Rezidba mladog vinograda
Резидба винове лозе првих 4-5 година после садње винограда пресудна је за његов успешан развој и што економичније искоришћавање у годинама пуне редовне родности. У том периоду најважнији циљ пролећног орезивања чокота је формирање изабраног узгојног облика. Винова лоза се може узгајати на много начина, јер има велику способност прилагођавања. За нов виноград треба изабрати онај који ће се најбоље прилагодити земљишним и климатским условима изабране локације, подлоге и сорте - ис којим су већ стечена добра искуства . Узгојни облик чокота чини његов стални спољни изглед (форму), а код свих система постоји старо неродне дрво стабло са краковима (огранцима), на којима се резидбом оставља кратко родно једногодишње дрво као Резник са 2-3 пупа, средње дуго - кондир са 4 -6, и дуго родно дрво - луцањ са 8-12 пупољака. Код различитих система гајења варирају само висина стабла, те место, дужина и број кракова. Стаблом чокота транспортују се водени раствори минералних материја из корена до лишћа, а органске материје (скроб, шећер) враћају се силазно у све органе чокота и корен. Стабло је релативно танко (пречника 5-12 цм. Само изузетно већег), али је обично довољно чврсто да уз правилно усправно формирање (везивањем уз колац првих 6-7 година да се избегне трбушање и свијање) носи све надземне органе чокота са целом масом младица, лишћа и грожђа. Прве године цијеп се реже као и увек на 1-2 развијена пупа (на парафинираним цјеповима то је већ учињено). У току те године се не плијеви и све младице вежу се уз колац (да би се што више развио корен). У пролеће друге године се једна најбоља младица реже на 2-3 пупа - а све остале потпуно уклоне. Кад из пупова младице порасту око 15 цм - остављају се две најбоље и повежу уз колац, а остале оплијеве. За вегетације се младице још 2-3 пута повезују и ако јаче прерасту колце, вршикама се до краја јула на око 1,5 м.У пролеће треће године се најбоља младица, израсла што више у смеру реда, ускраћује на предвиђену висину стабла чокота (70-90 цм, један пуп изнад доње прве жице) и после затезања жице повеже .Кад младице порасту око 10-15 цм, осим 3-4 вршне у горњем делу стабалца, све доње се оплијеве.У четвртој години остављамо од четири зреле розгве само две, и то оне које ће нам дати најбољи облик чокота у облику слова В или "рашље".Кракове у облику слова В повежемо лево и десно уз прву арматурну жицу, али да кракови не прелазе жицу. већ да буду у нивоу . Изузетно можемо оставити један луцањ од горње розгве ако је чокот добре кондиције. Тај први луцањ у четвртој години је привремен и служи за добијање већег првог рода.Идуће године он се потпуно уклања (или се из њега изведе још један крак и формира-трокраки. Узгој на чокотима натпросечне кондиције). Тако је формирано стабаоце са два крака и завршен узгој његова костура.Пете године у пролећној резидби на сваком краку добро развијеног чокота оставља се један луцањ са 80-10 пупова, а од младице испод њега формира пригојни .Резник од 2 пупа . На чокотима који су слабије кондиције оставит ћемо само један луцањ и два пригојна Резник.Луцањ се у луку повезује на главну доњу жицу или стрмо на помоћну (код мањих размака садње). Свих осталих година у резидби изрођено старо родно дрво луцањ се одбацује и на краковима формирају нови луцњеви и резници (из горње младице пригојног Резник луцањ, а из доње пригојни Резник). Према томе, са петом годином завршавамо формирање узгојног облиka. Напомена: оптерећење родним дрветом зависиће од кондиције чокота, као и од сорте, већ према томе да ли нека сорта тражи дужи или кратки рез или јаче, односно слабије оптерећење родом.У насаде средње високог узгоја поставља се једноставна и релативно јефтинија арматура (наслон) за винову лозу, бетонска или дрвено-жичана.Ступови дужине 2,45-2,85 укопавају се 70 цм у земљу на сваких 6-7 м те поставља 5 редова поцинковане жице.
REZIDBA KAJSIJA U RODU
Пролећна резидба изводи се у периоду кретања вегетације па до почетка цветања.Овом резидбом проређују се младе и полускелетне гране које се укрштају и загушујукруну, затим поломљене и гране које сметају при обради. Количина одстрањенихграна не сме бити већа од 15-20%. Оваквом резидбом активирају се спавајућипупољци, из којих се развија велики број мешовитих грана или водопија, које секраћењем у мају-јуну преводе у превремене гране. Дакле, циљ ове резидбе јестеподмлађивање родних површина односно, постепено обнављање родних елеменатастарих стабала у роду, спречавање огољавања грана чиме се постиже већа истабилнија родност. Веће пресеке треба дезинфиковати и премазати калем воскомили фитобалзамом (камбисан). Рана летња резидба изводи се од 20 маја до 15 јуна,што зависи од времена кретања вегетације, климатских прилика, услова гајења,сорте и подлоге. Овом резидбом прекраћују се бујни младари за 1/3 или 1/2. Напрекраћено младара са стране избије 3-5 мешовитих превремених грана дужине 25-40 цм обилно гарнирани цветним пупољцима. Овом летњом резидбом добија севећи број цветних пупољака у круни, већа отпорност на ниске температуре у токузиме и одлагање фенофазе цветања за 3-7 дана. На стаблима где је урађенаоваква резидба интервал цветања је дужи, тако да се ризик од измрзавања свихцветова смањује.
Mladari koji se ne skraćuju razvijaju se u dužinu i na njima se formiraju znatno manji broj cvetnih pupoljaka i uglavnom pri vrhu kao mešovite rodne grančice. Ukoliko se rana letnja rezidba obavi kasno ne daje željeni rezultat. Летња резидба изводи се после бербе од половине јула па до половине августа.Овом резидбом уклањају се осушене и поломљене гране које загушују круну чиме сеповећава осветљеност, смањује транспирациона површина и знатно повећавафизиолошка активност осталих грана и листова у круни. Уколико се добро изведелетња резидба смањиће се обим пролећне резидбе следеће године. Ране створенеовом резидбом до краја вегетације зарашћују јер је камбијалне активност у томпериоду (јул-август) интензивна, па је могућност заразе болестима знатно смењена.Пожељно је да се после завршене резидбе обави једно заштитно прскањефунгицидима (Мелпрекс С-65 или Бенлејт С-50).
Комбинацијом ових резидби код воћака у роду, образују се све врсте родних гранаса великим бројем цветних пупољака, а тиме и родна површина круне, цветни пупољци су отпорнији према ниским температурама, фенофаза цветања сепродужава, а све то значајно утиче на повећану родност и бољи квалитет плодовакајсије
Mladari koji se ne skraćuju razvijaju se u dužinu i na njima se formiraju znatno manji broj cvetnih pupoljaka i uglavnom pri vrhu kao mešovite rodne grančice. Ukoliko se rana letnja rezidba obavi kasno ne daje željeni rezultat. Летња резидба изводи се после бербе од половине јула па до половине августа.Овом резидбом уклањају се осушене и поломљене гране које загушују круну чиме сеповећава осветљеност, смањује транспирациона површина и знатно повећавафизиолошка активност осталих грана и листова у круни. Уколико се добро изведелетња резидба смањиће се обим пролећне резидбе следеће године. Ране створенеовом резидбом до краја вегетације зарашћују јер је камбијалне активност у томпериоду (јул-август) интензивна, па је могућност заразе болестима знатно смењена.Пожељно је да се после завршене резидбе обави једно заштитно прскањефунгицидима (Мелпрекс С-65 или Бенлејт С-50).
Комбинацијом ових резидби код воћака у роду, образују се све врсте родних гранаса великим бројем цветних пупољака, а тиме и родна површина круне, цветни пупољци су отпорнији према ниским температурама, фенофаза цветања сепродужава, а све то значајно утиче на повећану родност и бољи квалитет плодовакајсије
REZIDBA KRUSKE ZA ROD
У току формирања круне, круска поциње да формира цветне пупољке, цак неке сорте, друге године по садњи на сталном месту. Велико оптерећење родом, у овом периоду се не препоруцује, јер би то умањило опсту виталност воцкице и немогуцност да се формира зељени облик круне. Дозвољава се пораст једном броју мање развијених летораста, да се на њима формирају цветни пупољци и да донесу род. При томе, ваља се дрзати принципа: продузни леторасти се не прекраћују, прекраћивати се могу гранцице са цветним пупољцима. Гранцице, које немају цветне пупољке (једногодисње) се не прекраћују. На таквим гранцицама, кад се прекрате, у зависности колико је прекраћено, развија се висе летораста и уместо једног или два летораста формира се метласт изглед, тиме се погорсавају услови за фотосинтетске активности. За правилно изводјење резидбе неопходно је да се разликују цветни од лисних пупољака, старост родних гранцица као и старост родног дрвета. Родне гранцице су старе свега једну годину, а родно дрво је висегодисње.Трансформација лисног у цветни пупољак траје годину дана, да би се вец наредне године из цветног пупољка развио плод.Процес трансформације од лисног пупољка до плода траје две године. На прослогодисњој гранцици из лисног пупољка, при оптималним условима формирају се цветни пупољци. То је родно дрво старо на крају вегетације две године, са родним гранцицама старим једну годину. Ово родно дрво је врло продуктивно, јер је на њему велики број родних гранцица са јос вецим бројем цветних пупољака, односно цветова.
лево: једногодисњи летораст
у средини: иста гранцица следеце године, са развијеним цветним пупољцима
десно: цветни пупољак и плод из тог пупољка у трецој вегетацији
лево: слабо бујна грана
у средини: средње бујна
десно: бујна гранцица (прекрацивање у Б1) Резидба за род круске се изводи слицно на свим облицима круне. Јацина резидбе зависи од старости стабла круске. По правилу младе воцке су и веце бујности, па се таква стабла мање орезује него слабо бујна и закрзљала. То знаци да се треба придрзавати принципа: дуга (слабија) резидба на бујним стаблима убрзава и повецава родност, а кратка (јаца) резидба повецава бујност и успорава родност. Дуге гранцице с терминалним цветним пупољком се не орезују, само се проредјује. Слозено родно дрво обавезно подмладити, при цему се преводе на неку гранцицу. Такав се поступак спроводи у циљу обнове родног дрвета. Најпродуктивније је родно дрво старо две и три године.Поред тога је и незаобилазан принцип: на стаблу са мало цветних пупољака, оставља се резидбом, висе родних гранцица са цветним пупољцима и обратно - висе цветних пупољака - треба обавити проредјивање и скрацивање родних гранцица и родног дрвета. На стаблима са много старог родног дрвета резидба се изводи њиховим проредјивање, било сасвим, са делом гране или делимицно, скрацивањем тог рачвастог родног дрвета. Води се рацуна да се из остављеног дела добије нови летораст који треба да постане родна гранцица.Са старосцу се продуктивност родне гране смањује. Зато резидбом треба сваке године заменити око 10-30% родног дрвета, циме се сувисне гране одбацују и тиме стварају повољни услови за заметање и развој плода, као и избијање новог родног дрвета.
висегодисње родно дрво (орезивање у Б или Б1) Скелетне гране не треба прекраћивати вец их преводити на спољну гранцицу. Све суве и јако повредјене гране и гранцице, као и водопије и гране које расту у унутрасњости круне, као и оне које се преклапају треба одсеци до основе. Уколико у круни постоји нека празнина ту треба оставити једну водопију, али под условом да се повије, да не расте бујно.Родне гране старе 4-5 година, које су се услед радјања исцрпле треба одсеци до основе.
лево: једногодисњи летораст
у средини: иста гранцица следеце године, са развијеним цветним пупољцима
десно: цветни пупољак и плод из тог пупољка у трецој вегетацији
лево: слабо бујна грана
у средини: средње бујна
десно: бујна гранцица (прекрацивање у Б1) Резидба за род круске се изводи слицно на свим облицима круне. Јацина резидбе зависи од старости стабла круске. По правилу младе воцке су и веце бујности, па се таква стабла мање орезује него слабо бујна и закрзљала. То знаци да се треба придрзавати принципа: дуга (слабија) резидба на бујним стаблима убрзава и повецава родност, а кратка (јаца) резидба повецава бујност и успорава родност. Дуге гранцице с терминалним цветним пупољком се не орезују, само се проредјује. Слозено родно дрво обавезно подмладити, при цему се преводе на неку гранцицу. Такав се поступак спроводи у циљу обнове родног дрвета. Најпродуктивније је родно дрво старо две и три године.Поред тога је и незаобилазан принцип: на стаблу са мало цветних пупољака, оставља се резидбом, висе родних гранцица са цветним пупољцима и обратно - висе цветних пупољака - треба обавити проредјивање и скрацивање родних гранцица и родног дрвета. На стаблима са много старог родног дрвета резидба се изводи њиховим проредјивање, било сасвим, са делом гране или делимицно, скрацивањем тог рачвастог родног дрвета. Води се рацуна да се из остављеног дела добије нови летораст који треба да постане родна гранцица.Са старосцу се продуктивност родне гране смањује. Зато резидбом треба сваке године заменити око 10-30% родног дрвета, циме се сувисне гране одбацују и тиме стварају повољни услови за заметање и развој плода, као и избијање новог родног дрвета.
висегодисње родно дрво (орезивање у Б или Б1) Скелетне гране не треба прекраћивати вец их преводити на спољну гранцицу. Све суве и јако повредјене гране и гранцице, као и водопије и гране које расту у унутрасњости круне, као и оне које се преклапају треба одсеци до основе. Уколико у круни постоји нека празнина ту треба оставити једну водопију, али под условом да се повије, да не расте бујно.Родне гране старе 4-5 година, које су се услед радјања исцрпле треба одсеци до основе.
Орезивање Малине Орезивање је Веома важан задатак у узгоју Малине И значајанАСПЕКТ производње. У садашњем систему гајења Малине орезивање захтеваопсежан Људски рад. Орезивање обицно долази одмах након бербе. Уклонитистабљике Малине Које Су Дале штап одмах цим је берба Завршена Веома је БитноДа Се одржи малињак Здравим сам спречи развој разних оболења. Такође сеуклањају новоизрасле Малине Ако су танке, мушки, сломљене. ЦИЉ Да Се постигнеје 10 стабљика на један МЕТАР У реду. За Виламет (Вилламетте) оставља се 12стабљика на 1 метар, за 15 стабљика Цхиллиуацк НА 1 МЕТАР. Малине се везују ужицу сам орезују до висине човековог рамена. Ово Омогућава да родне гранеМалине буду у дохвату берача.Танки врхови Малине се орезују Јер Би Дали ситнеплодове. Такође претерано Густи Изданци младара се проређују Да Се добије накрупноћи плодова. Уопште, до 30 одсто Џејка новоизрасле Малине мозе да Сеореже и Уклони, без штетног ефекта на производњу.Младари Малине Који Су избилиизван редова се такође уклањају кошењем, класичном пољопривредноммеханизацијом или дозвољеним хербицидима.
SADNJE VOCA
САДЊА МАЛИНА- Малине се саде у редове, што се практикује у Србији због ручногбрања. За машинско брање саде се у жбунове (живице) са размаком од 1 до 2 метразависно од типа комбајна и механизације за брање.
GROZDJE
Размак између редова 1м, у реду 0,5 м
JABUKA
Размак између у редова 2 м, у реду 2м
TRESNJA
Размак између редова 4м, у реду 3м
VISNJA
Размак између редова 4м, у реду 3м
SLJIVA
Размак између редова 4м, у реду 3м
SIBIRSKA BOROVNICA
Размак између редова 3м, у реду 1,5 м
SIBIRSKI KIVI
РАЗМАК у реду 1,5 м муски, зенски 2,5 м, 2 зенска 1 муски, измедју реда 5м.
MANDARINA
Размак између редова 3м, у реду 3м
RIBIZLA
Размак између редова 2m, у реду 1m.
SMOKVA
Размак између редова 2м, у реду 2м
ORAH
Размак између редова 12м, у реду 12 м
LESNIK
Размак између редова 3м, у реду 3м
SIBIRSKI LIMUN
Размак између редова 3м, у реду 3м
KAJSIJA
Размак између редова 4м, у реду 3,5 м
KRUSKA
Размак између редова 3м, у реду 4м